ВУКОВИЋ Јован

ВУКОВИЋ Јован, лингвиста, филолог, универзитетски професор (Пишче код Плужина, Црна Гора, 13. VIII 1905 -- Сарајево, 18. III 1979). На групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Београду дипломирао 1928. Од 1929. до 1940. радио као средњошколски професор у Мостару. Докторирао 1937. на ФФ у Београду, где је 1940--1946. био асистент. У Сарајеву је од 1946. предавао на Вишој педагошкој школи, а 1950--1975. на ФФ, где је ванредни, а од 1957. редовни професор.

В. се успешно огледао у више језичких дисциплина: дијалектологији, акцентологији, историји језика, синтакси, лингвистичкој стилистици, ономастици, теорији стандардног језика, методици наставе итд. У дијалектологији, у којој је остварио високе резулатaте и којој је остао веран до краја живота, централно место припада испитивању говора Пиве и Дробњака (дисертација „Говор Пиве и Дробњака", ЈФ, 1938--1939, 17; Акценат говора Пиве и Дробњака, Бг 1940). Био је на челу пројекта Босанскохерцеговачки дијалекатски комплекс. Његова истраживања босанскохерцеговачког дијалекатског комплекса показују да је осетио значај језичке и дијалекатске интерференције у формирању говорног мозаика данашње мултиетничке, конфесионално и национално хетерогене БиХ. Интересовао се и за дијалекатску лексику. Међу трајне обавезе Комисије за лингвистичка истраживања АНУБиХ, чији је В. био председник, спадало је и сакупљање и обрада народног језичког блага. Био је стални члан Редакције и Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас при Међународном комитету слависта, члан Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе од његовог оснивања 1959. и Међуакадемијског одбора за ономастику.

Значајан допринос дао је и проучавању историје језика (Историја српскохрватског језика, I дио, Увод и Фонетика, Бг 1975), као и у синтакси, посебно синтакси глагола (Синтакса глагола -- студије, Сар. 1967) и синтакси реченице („Основи за савремену обраду српскохрватске реченице", Радови АНУБиХ, 1970, 35). Међу првима се почео бавити реченичном парцелацијом. Значајни су му и радови из стилистике. Писао је квалитетне уџбенике и приручнике за основне и средње школе. Као један од потписника Новосадског договора и као члан Комисије за израду новог правописа српскохрватског језика, В. је од 1954. радио на припреми Правописа српскохрватског књижевног језика (Н. Сад -- Зг 1960). Био је оснивач и главни уредник првог босанскохерцеговачког лингвистичког часописа Питања савременог књижевног језика, члан редакције часописа Питања књижевности и језика, а и неколико бројева часописа Књижевни језик изашло је под његовим уредништвом. Био је покретач и главни уредник Босанскохерцеговачког дијалектолошког зборника. Значајан је допринос В. на пољу организовања научног и стручног рада. Активно је учествовао у раду Републичког друштва наставника српскохрватског језика, као председник, затим као дугогодишњи члан Управе Друштва. Више година је сарађивао и у Удружењу фолклориста БиХ. Био је редовни члан Научног друштва БиХ и АНУБиХ од њиховог оснивања.

ДЕЛА: „Синтагма у српскохрватском језику", Радови Научног друштва НР Босне и Херцеговине, Сар., 1964, 24; „Проблеми реченичне синонимике", Радови АНУБиХ, 1970, 38; „Повезивање лексичких и синтагматских целина у реченици", Радови АНУБиХ, 1971, 41; „Стандардни језик (I део)", Радови АНУБиХ, 1973, 49; Стандардни језик (II део), Радови АНУБиХ, 1974, 50.

ЛИТЕРАТУРА: Зборник радова -- поводом 70. годишњице живота академика Јована Вуковића, Сар. 1977; Личност и дјело академика Јована Вуковића, Бг 1998; Живот и дјело академика Јована Вуковића, Пг 2004; Биобиблиографски речник МСЦ 1971--2000, Бг 2005.

С. Реметић; С. Танасић