ВУКОВИЋ, Ђорђије

ВУКОВИЋ, Ђорђије, историчар књижевности, универзитетски професор (Пажићи код Даниловграда, 3. V 1943). Филолошки факултет завршио у Београду 1966, где је 1972. магистрирао (о романима М. Крлеже) и 2005. докторирао (о синестезији у српској поезији). Био је главни уредник Студента (1968), асистент на Филозофском факултету у Н. Саду, истраживач у Институту за књижевност и уметност (Београд); од 1986. на Фил. ф. у Београду (ванредни професор од 2009). Критички је пратио остварења савремених песника, анализирајући тематске оквире, поступак и значење њихове поезије у контексту новије српске књижевности. Главни део његовог рада односи се на писце ХХ в., посебно оне који су уносили значајне новине (Л. Костић, Р. Петровић, А. Илић, Љ. Јоцић, Ј. Скерлић и други) и одлучно утицали на радикалне еволутивне промене. Бави се такође методолошким и књижевноисторијским аспектима изучавања књижевне периодике. У докторској дисертацији синестезију анализира у оквиру целокупне српске поезије. Афирмисао је у нашој средини критичку методологију руских семиотичара и нових француских критичких метода. У жанровски мешовитим прозним текстовима наративно- -есејистичким средствима и уз ироничну дистанцу према актуелној стварности разоткривао је амбивалентну егзистенцијалну и етичку ситуацију критички оријентисаног интелектуалца (Друга страна, Бг 1986).

ДЕЛА: Огледи о српској књижевности, Бг 1986; Историјски роман, Ср. Карловци -- Н. Сад 2009; Синестезија у поезији, Ср. Карловци -- Н. Сад 2010.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Живковић, „Шест лица једног писца", ЛМС, 1986, 437/1; М. Недић, „Метод и скепса Ђ. Вуковића", у: Критика новог стила, Пр -- Г. Милановац 1993; Г. Максимовић, „Креативне могућности синестезије", КЛ, 2010, VIII, 97--98.

М. Недић