ВУКОВИЋ, Чедо

ВУКОВИЋ, Чедо, књижевник (Ђулићи код Андријевице, Црна Гора, 28. IX 1920). Гимназију је завршио у Пећи, а књижевност студирао у Београду. Био је учесник НОБ. Од 1945. до 1953. радио у редакцији часописа Младост у Београду. По повратку у Црну Гору (1953) уређивао Омладински покрет и часопис Стварање (1953--1972). Био је члан Савјета Црне Горе и председник Удружења књижевника Црне Горе. Редовни је члан ЦАНУ. Живи у Будви и Подгорици. Његов жанровски поливалентан опус (поеме, приповетке, романи, драме) обједињује поетска визија живота у Црној Гори у различитим историјским приликама, од средњег века, преко времена Петра I Петровића Његоша (Поруке, Бг 1963), Петра II Петровића Његоша (Судилиште, Цт 1971) до ХХ в., од ратних тема (Мртво Дубоко, Сар. 1959) до резолуције Информбироа (Развође, Бг 1968) и друштвених тема новијег времена. Карактерише га реалистичко приповедање и наглашавање хуманистичких и моралних вредности које преиспитује на књижевној грађи дужег временског трајања (Синови синова I--V, Цт 1979). Поред књига за децу (Тим Лавље срце, Цт 1956; Летилица професора Бистроума, Бг 1961) објавио је и књиге књижевноисторијских огледа (На бјелинама времена, Нк 1986; Сам собом, Нк--Пг 1986). Добитник је Награде АВНОЈ-а, Тринаестојулске награде, Змајеве награде Матице Српске, награде Удружења књижевника Црне Горе, те награде Града театра „Стефан Митров Љубиша". О њему су објављена два зборника критичких и књижевноисторијских прилога под истим насловом Књижевно дјело Ч. В. (Пг 1992, Режевићи 1998).

ДЕЛА: приповетке: Приповијетке, Бг 1949; Митски декамерон, Нк 1989; романи: Висине, Бг 1952; Без реденика, Цт 1955; Девета зора, Бг 1990; Стефанов пут, Пг 2000; књиге за децу: Виторог, Бг 1948; Свемоћно око, Бг 1953; Хало небо, Тг 1963; драмско-поетски опус: Ратни гости, Цт 1958; Хармонија, Пг 1992; Снови микрокозма, Пг 1993; Макарије, Пг 1994; Изабрана дјела за дјецу, I--II, Нк--Бг 1994.

ЛИТЕРАТУРА: З. Радуловић, Језик и стил Ч. В., Нк 1994; Б. Кокољ, Између ријечи и дјела, Пг 2000.

М. Недић