ВУКОВ И ДОСИТЕЈЕВ МУЗЕЈ

ВУКОВ И ДОСИТЕЈЕВ МУЗЕЈ (Музеј Вука и Доситеја), меморијални музеј посвећен животу и раду Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића. Основан Одлуком Владе НР Србије 28. II 1949, налази се у здању у којем је од 1809. до 1813. била Велика школа. Претеча овог музеја била је Вукова соба у београдском Народном музеју. Она је настала захваљујући Вуковој кћери Вилхелмини Мини Вукомановић Караџић, која је заоставштину свога оца завештала Краљевини Србији. После њене смрти 1894, Вукове архивалије предате су Српској краљевској академији, књиге Народној библиотеци, а предмети и слике Народном музеју. Експонати у Народном музеју постали су доступни јавности тек 1903, због недовољног броја музејских радника. У току I светског рата део збирке о Вуковом животу и раду уништен је или је нестао. Од 1921. Вукови предмети и личне ствари окупљени су у Музеју кнеза Павла. После II светског рата у новооснованом В. и Д. м. формирана је музејско-архивска збирка са две сталне поставке. У првој су изложени архивска грађа, преписка, Вукови лични предмети и они који су припадали његовој породици и кћери Мини, портрети рађени према живим узорима, скулптуре и прва издања његових дела. У другој сталној поставци изложени су експонати који сведоче о Доситејевом животу и раду. Будући да су му личне ствари изгореле у згради Правитељствујушчег совјета 1813, сталну поставку посвећену Доситеју чине прва издања његових књига, преписка, портрети и вајарски радови. Музеј организује повремене тематске изложбе и пригодна предавања књижевника, научника и уметника. У његовој издавачкој делатности средишње место има часопис Ковчежић који публикује грађу и научне прилоге о Вуку и Доситеју и њиховим савременицима и следбеницима. Музеј објављује и монографије, каталоге изложби, водиче, фотографије и други сродан материјал. Делатност Музеја помажу његова библиотека са вредним издањима књига и часописа, фототека са обиљем снимљеног материјала и хемеротека са исечцима новинских чланака о Вуку и Доситеју.

Р. Мићић

Зграда у Господар Јеверемовој 21 саграђена је између 1739. и 1789. Била је део турског вакуфа, односно задужбине за опште, религиозне и хуманитарне потребе коју је основао Реис-ул-Кутаб-Хаџи Мустафа. Подигнута је на раскршћу данашњих улица Господар Јевремове и Вишњићеве као једноспратна зграда са баштом. То је варошка кућа грађена по угледу на конаке балканске профане архитектуре, зидана у бондруку са кровом од ћерамиде и еркерима према Вишњићевој улици и башти. Приземље је имало строго економски карактер са дућаном, оставом и собама за послугу, док је спрат, намењен становању, био подељен према традиционалном оријенталном распореду -- на део за мушкарце окренут ка улици (салемлук) и део за жене окренут према башти (харемлук). Репрезентативан централни хол повезан је са диванханом. У згради је крајем XVIII в. био смештен француски конзулат, а од 1809. у њој је са радом наставила Велика школа, прва виша просветна установа у Београду. Са пропашћу Првог српског устанка 1813. Велика школа је затворена. Повратком Турака у Београд зграда се налазила у поседу богате турске породице све до четврте деценије XIX в., када је њен власник постао трговац Никола Кутула, а потом његови потомци. Објекат је под називом Доситејев лицеј 1946. проглашен спомеником културе, а од 1949. у њему је отворен В. и Д. м. Данас је то један од најстаријих сачуваних објеката у Београду. Од 1979. категорисан је као непокретно културно добро од изузетног значаја. Репрезент је највишег степена градитељске делатности богатијег слоја турског становништва после завршених аустро-турских ратова и српског предустаничког периода.

И. Весковић

ЛИТЕРАТУРА: Б. Којић, Стара градска и сеоска архитектура у Србији, Бг 1949; Г. Добрашиновић, Ј. Шаулић, Вуков и Доситејев музеј, Бг 1976; Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије 1791--1848, Бг 1986; М. М. Костић, Успон Београда, Бг 1994; М. Р. Гордић, Велика школа 1808--1813, Бг 2004; Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда, Бг 2010.