ВУКОТИЋ, Стеван

ВУКОТИЋ, Стеван, сенатор, дворски саветник (Чево код Цетиња, ? -- Чево, 1867). Увек се помиње као Стеван Перков. У доба Петра I био је старешина нахијског суда („кулук"). После смрти Петра I имао је главну улогу и у избору Његоша за црногорског господара, а као главар Чева био је међу племенским представницима који су потврдили Његошев избор. Када је установљена гвардија 1831, био је њен старешина заједно са цеклинским кнезом Грујицом Лопичићем. Обезбеђивао је ред и прикупљао новац за државну касу. Изабран је за члана Правитељствујушчег сената црногорског и брдског. Његош му је у писму пред полазак у Русију 1836. говорио о клетви као начину за смиривање и као упозорењу непослушним Црногорцима. Потписао је уговор о продаји манастира Подмаине Аустрији 1837. Његошу је открио турску заверу пред сусрет са Али-пашом 1843. Захваљујући томе побијени су важни Турци на Башиној Води код Острога. Помагао је Његошу у завођењу капетанских и других титула. На његов предлог, Његош је 1847. увео одликовање са ликом Милоша Обилића. Са Новицом Церовићем одлучно је утицао да се поштује Његошев тестамент и да га наследи Данило Станков. Тактиком се истакао у борбама око Жабљака 1851. и у другим биткама. Почетком септембра 1852. у Сенату га је заменио син, војвода Петар. Није имао највише титуле, али је имао велики утицај на четири владара Петровића.

ЛИТЕРАТУРА: В. Врчевић, „Црна Гора у доба владике Рада. Сјећања Стевана Перкова", СМ, 1940, 29, 30; М. А. Вујачић, Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, I, Цт 1951; III, Бг 1953; Т. Никчевић, Политичке струје у Црној Гори у процесу стварања државе у XIX вијеку, Цт 1958; Ђ. Д. Пејовић, Црна Гора у доба Петра I и Петра II, Бг 1981; Црна Гора у рату 1862, Бг 1963; Данило I Петровић Његош књаз црногорски и брдски 1851--1860, Бг 1990.

М. Вуксановић