ВУКОТИЋ, Марко

ВУКОТИЋ, Марко, судија црногорског Великог суда, народни посланик (Чево код Цетиња, ? -- Никшић, 1. I 1912). Син је војводе Петра и брат књегиње Милене. Као младић је ушао у Херцеговачки устанак 1875. и у Црногорско-турски рат 1876--1878. Уз свог оца команданта био је у најжешћим бојевима у Пиви, на Муратовици, на Вучјем долу, Никшићу, у нападима на Бар и другде. Истакао се као храбар војник. После рата именован је за судију Великог суда на Цетињу. Стекао је углед и утицај због своје праведности. Упркос блиским везама са књазом Николом, који му је био зет, постепено је прелазио међу његове противнике. Отпуштен је из државне службе и пензионисан. Путовао је у Беч 1887. Тамо се упознао са песником Змајем који га помиње у свом дневнику. На првим изборима за Народну скупштину изабран је 1906. за посланика у Чевско-бјеличкој капетанији. Међу првима је потписао програм Народне странке и био њен првак. Огласио се након распуштања Скупштине и 1907. учествовао у тајним припремама за изборе. Осумњичен је у Бомбашкој афери када је био уз своја два сина официра, Јована и Николу (оба су погинули на Дрини 1914).

ЛИТЕРАТУРА: А., „Марко П. Вукотић", Српство, 4. I 1912, III, 5; М. Лесковац, „Змајев бечки дневник", ЗМСКЈ, 1958/59, 6--7; Н. П. Шкеровић, Црна Гора на освитку ХХ вијека, Бг 1964; Мандушић, „Марко Вукотић", Словенски југ, 22. I 1992, IX, 4.

М. Вуксановић