ВУКОСАВЉЕВИЋ, Никола

ВУКОСАВЉЕВИЋ, Никола, вајар, унивезитетски професор (Београд, 3. II 1946). Дипломирао (1970) и магистрирао (1972) вајарство на Академији ликовних уметности у Београду, у класи проф. Јована Кратохвила. Учествовао на бројним групним изложбама и вајарским смотрама у земљи и иностранству, а самостално излаже од 1973. Члан је УЛУС-а (1973), Групе „А" (1976) и „Ладе" (1978). На Факултету ликовних уметности у Београду ради од 1977, а од 1994. редовни је професор на предмету Вајање. У периоду 2004--2007. био је декан на истом факултету. Осим пуне пластике, рељефа и медаља, ради аквареле и цртеже, а бави се и илустрацијом књига. Његова дела налазе се у музејима, галеријама и приватним колекцијама у земљи и иностранству.

Независно од медија у којем је радио, целокупан његов опус има исходиште у природи и реалним формама. Испрва је стварао дела фигуралне пластике (портрети), да би већ од 80-их година скулптурама, рељефима и цртежима доминирали мотиви флоре и фауне. Синтетичне форме домаћих животиња (циклуси Пилићи, Овнови, Свиње, Краве, Гуске, Птице) или скулпторална експресија монументалних грабљиваца (Змија, Боа, Змај) и снажна евокација њиховог кретања проистекли су из уметникове интервенције у камену, бронзи или лиму. Серија бронзаних рељефа са мотивима птица, инсеката, риба и гмизаваца с почетка 90-их година настала је транспоновањем контурисане форме и цртежа у медиј скулптуре. Динамична композиција ових зооморфних представа саткана је од брзих и промишљених потеза као резултата уметникове тежње да забележи пулсирајући живот и тактилне вредности природних форми. Реч је о темељним, концизним опсервацијама и арабескној материјализацији физиологије и анатомије животиња. Каснији радови одражавају промене у односу подлоге цртежа или рељефа и централног мотива. Понављањем фрагмената птичијег тела или згушњавањем „централног догађаја" учесталим потезима В. ствара комплексне скулпторалне структуре снажне непосредности, које подсећају на фосилне остатке или древне печатне цилиндре. Проистекла из уметниковог уверења да универзалне истине проистичу у најосновнијим формама и природној материји, серија „окамењених хлебова" имплицира архетипска значења -- исконску везу човека са земљом, изворним животом и импулсима природе. Начињени од шамота у природној боји печене земље као „теста", са видљивим траговима алата или геста аутора, ови „хлебови" одишу пиктуралношћу и непосредношћу елементарних форми. Насупрот тематској хетерогености скулпторалних форми, акварели В. за мотиве имају рибе. Ритмичност и композициона динамика њихових једнообразних низова постигнута је богатством и варирањем хроматских вредности централног мотива на монохромној основи. Цртежи пејзажа рађени лавираним тушем, неегзалтираног рукописа јапанске провенијенције, јесу сведени мисаони записи призора и стања природе. Добитник је више признања и награда: Фонда „Сретен Стојановић" (1972), 19. октобарског салона (1978), „Златно длето" (1987), „Небојша Митрић" (1998), те 1. бијенала акта „Марко Греговић" (2004).

ЛИТЕРАТУРА: Б. Бурић, Никола Вукосављевић: рељефи, Бг 1993; Б. Бурић, Никола Вукосављевић: цртежи и „хлебови", Бг 2002; О. Вукотић, Никола Вукосављевић: скулптуре и акварели, 2006.

В. Круљац