Прескочи до главног садржаја

ВУКОМАНОВИЋ, Љубомир Љуба

ВУКОМАНОВИЋ, Љубомир Љуба, глумац (Крагујевац, 24. IV 1884 -- Београд, 15. X 1932). Први пут ступио на сцену 1903. у „Србадији", путујућој позоришној дружини Димитрија Нишлића, а потом је играо у трупама Драгутина Крсмановића (1903--1905), Љубомира Перишића Кече (1905/06), Михаила Лазића Чичка (1906/07), Димитрија Гинића (1908/09) и „Заједници" Симе Бунића (1910--1912). За време I светског рата био је у заробљеничком позоришту у Нежидеру (Мађарска), које је водио Михаило Спасић Микица. После рата играо је у трупи „Гундулић" Љубомира Рајичића Чврге (1918/19), затим у дружини „Заједница" коју је водио са Душаном Кујунџићем (1919/20), у трупи Душана Животића (1921/22), те у Српском народном позоришту у Новом Саду (1923/24, 1926/27), у градским позориштима у Битољу (1928/29) и Нишу (1929/30) и у Народном позоришту у Пожаревцу (1931). Осредњег раста, ведар и динамичан, градио је увек оригиналне ликове и духовито и спонтано играо комичне (један је од најбољих и најомиљенијих комичара између два рата), али и психолошки сложене улоге. Био је успешан Ружичић (Ј. С. Поповић, Покондирена тиква), Вуле Пупавац (М. Глишић, Подвала), Манулаћ, Калча (С. Сремац, Зона Замфирова, Ивкова слава), Давид Штрбац (П. Кочић, Јазавац пред судом), Јованча Мицић (Б. Нушић, Обичан човек, Пут око света), Монгоден (Е. Блум, Р. Тоше, Мадам Монгоден), Диперон (А. Бисон, Покојни Тупинел), Допчински (Н. В. Гогољ, Ревизор), те Јаго (В. Шекспир, Отело).

ЛИТЕРАТУРА: Споменица СНП у Новом Саду 1861--1961, Н. Сад 1961; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; П. Волк, Позоришни живот у Србији 1835--1944, Бг 1992.

З. Максимовић