ВУКОМАНОВИЋ, Бутор

ВУКОМАНОВИЋ, Бутор, сердар, сенатор, капетан (Утрг у Подгору, Црмница, 1792 -- Подгор, 1879). Понегде се помиње по ранијем презимену његовог братства као Укмановић, а понегде по оцу као Перовић. У младости се истицао бистрином и сналажљивошћу. Добио је наклоност Петра I. Његош га је узео за перјаника 1841. Успешно је водио борбе са Турцима око Скадарског језера и вешто добио за Црну Гору велики комплекс шуме и зиратне земље док је био члан комисије за разграничење са Аустријом 1841. За племенског капетана постављен је 1845. У превирањима и црмничким издајама 1847. држао је везу са Цетињем и са Ђорђијем Петровићем угушио побуну подстакнуту од Осман-паше Скопљака. Међу двадесет одабраних Црмничана био је у кули Ника Ђуришића 1847. Одбили су три турска напада. О том догађају Његош је у Бечу 1850. објавио песму Кула Ђуришића, где је са попом Андријом Ђуровићем и В. опеван, а потом награђен руском златном колајном. Његош га је поставио за сенатора 1848, а за сердара Црмнице 1859. Као црмнички капетан и сердар помиње се од 1853. Упоредо са њим је капетанске послове од 1865. обављао његов син Марко. Дочекао је са осталим црмничким вођама књаза Данила у Бољевићима новембра 1851. Са капетанима Машом Ђуровићем и Луком Поповићем успешно је припремио одбрану од војске Миралаја Мустафе у јануару 1853. На Крњицама 1862. командовао је у великој победи над бројном турском војском. Успешно је пресуђивао у споровима. Имао је Обилића медаљу, Данилов крст и друга црногорска одликовања.

ЛИТЕРАТУРА: Орлић, црногорски годишњак, 1865--1870, 1885; П. II Петровић Његош, Целокупна дела, књ. I, Пјесме, Бг 1974; Ј. Вукмановић, Црмница, Бг 1988; В. Бољевић Вулековић, Црмничко племе Бољевићи у прошлости Црне Горе, Пг 1995.

М. Вуксановић