ВУКМИРОВИЋ, Боро Црни

ВУКМИРОВИЋ, Боро Црни, народни херој (Берцигово, Бугарска, 1. VIII 1912 -- Ландовица, Призрен, 10. IV 1943). Завршио је основну школу и шест разреда гимназије у Пећи. Члан СКОЈ-а је постао 1932, а наредне године члан КПЈ. Због илегалног партијског рада више пута је хапшен. На Првој обласној конференцији КПЈ за Косово и Метохију, јула 1937, изабран је за организационог секретара Обласног комитета, а августа 1940. за члана Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Санџак и Косово и Метохију. Кандидат за члана Централног комитета КПЈ је постао на Петој земаљској конференцији КПЈ у Загребу новембра 1940. Истицао се у организовању штрајкова и демонстрација на КиМ. После капитулације Краљевине Југославије 1941. постао је члан Војног комитета при Обласном комитету КПЈ, а убрзо и секретар Обласног комитета. Успоставио је везе с албанским комунистима и помогао у организовању албанске комунистичке партије. Октобра 1941. постао је политички комесар Метохијског одреда. Тада је покренуо и до смрти уређивао лист Глас народа. Као члан Главног штаба партизанских одреда КиМ радио је на ширењу партизанског покрета и партијске организације на простору КиМ. Заједно са Рамизом Садикуом је заробљен од стране италијанске војске и балиста. После мучења су заједно стрељани. За народног хероја је проглашен 6. III 1945. У годинама после II светског рата је са Рамизом Садикуом представљао симбол братства и јединства на КиМ.

ЛИТЕРАТУРА: Народни хероји Југославије, Бг 1975; Б. Божовић, М. Вавић, Сурова времена на Косову и Метохији. Квислинзи и колаборација у Другом светском рату, Бг 1991; Ђ. Борозан, Велика Албанија. Поријекло. Идеје. Пракса, Бг 1995.

А. Животић