ВУКМАНОВИЋ, Љубомир

ВУКМАНОВИЋ, Љубомир, новинар (Нови Сад, 17. II 1932). Дипломирао на Катедри југословенске књижевности Филозофског факултета у Новом Саду (1965). Још за време студија у листу Дневник био је сарадник, касније и уредник Новосадске хронике и Унутрашњополитичке рубрике, скупштински извештач, слободни репортер, уредник недељног Дневника и Културног додатка, те помоћник главног и одговорног уредника. Први је новинар који је у редакцији Дневника непрекидно радио 40 година (1955--1995) и стекао завидну репутацију. Били су му запажени репортерски записи, разговори са личностима из културе, уметности и науке, као и путописи из европских земаља, Азије и Африке. Објавио је шире истраживачке текстове: „Пљачка манастира Крушедола", фељтон у 29 наставака (Дневник, 3. VI -- 1. VII 1968); „Тито у Вршцу 1944", хроника (Дневник, 1--19. X 1984); „Последњи Јакшићи", фељтон (Дневник, 3--25. XII 1989). Уредио је часопис Сеоба Срба 1690 (1990). Сарађивао у дневним листовима и часописима Наша сцена, Телеграм, Кровови, Домети, Златна греда и у Енциклопедији Новог Сада. У новосадској новинарској школи држао је наставу и уређивао листове Мој први рукопис и Наше речи (1996--2001). Уредник је часописа Свет пића (од 1998). Новинар богатог израза, лепог стила и луцидних опсервација. Аутор је сценарија за више документарних филмова „Неопланта филма" и Телевизије Нови Сад: Шумски другови, Срце на длану, Размена на мосту, Срце из Каменице, Галопи из Зобнатице, Век племићке шуме. За филм Гори небо и земља припала му је специјална награда на Фестивалу Југословенске радио-телевизије у Порторожу (1976), а приказан је и на светском фестивалу документараца у Италији. Био је члан Већа и потпредседник Председништва Друштва новинара Војводине, те члан Савезног одбора Савеза новинара Југославије. Припало му је седам награда „Светозар Марковић Тоза" (1963, 1964, 1967, 1969, 1970, 1982, 1984), као и награде „Јован Поповић", „Бранко Бајић" и „Слободна Војводина". Налазио се међу оснивачима првог југословенског СОС Дечјег села у Сремској Каменици. Одликован је Орденом рада са златним венцем и медаљом „Херман Гмајнер".

ДЕЛА: Депеше о слободи, Н. Сад 1986; Трагом Јесењина, Н. Сад 1997; Шум речи, Н. Сад 2005.

ЛИТЕРАТУРА: И. Стојановић, „Четири последња дана", Вечерње новости, 21. XII 1997; З. М. Мандић, „Убиство Јесењина", Дневник, 7. I 1998; Љ. Тешић, „Свеобухватно о Јесењину", Борба, 21. I 1999; М. Живановић, „Велика руска рана", Дневник, 21. I 2001; М. Караџић, „И поета и новинар", Политика, 17. III 2002; М. Живановић, „Златни мајдани", Дневник,14. II 2005.

Д. Попов