ВУКИЋЕВИЋ, Петар

ВУКИЋЕВИЋ, Петар, математичар, професор (Светлић код Крагујевца, 14. I 1862 -- Београд, 29. IX 1941). Студије природно-математичког одсека Филозофског факултета Велике школе у Београду завршио 1886. Следеће године изабран за приправног асистента на предметима Нацртна геометрија и Теоријска математика. Као државни стипендиста 1889. одлази на докторске студије у Берлин где је 1894. на ФФ дипломирао полагањем испита из математике, физике и филозофије, те одбранио докторску дисертацију из области диференцијалних једначина. Његове математичке способности су на Берлинском универзитету високо оцењене од стране цењених професора Хелмхолца, Планка, Шварца, а резултати садржани у дисертацији су ушли у Шлезингерову књигу о линеарним диференцијалним једначинама. На конкурсу за професора Велике школе 1894. није успео, па је од 1895. до 1904. радио као професор математике у Другој београдској гимназији, а 1897. је постављен за асистента математике на Великој школи, где је остао до 1902. У том периоду бринуо се о тек основаној библиотеци Математичког семинара, а 1898. одржао два предавања у оквиру Математичког семинара. Секретар у Министарству просвете и црквених послова постаје 1904, а 1908. прелази у Министарство грађевина за начелника Поштанско-телеграфског одељења. Са тадашњим министром грађевина Николом Пашићем покренуо је оснивање Поштанско-телеграфске школе. До 1912. уредник Поштанско-телеграфског весника. У току балканских ратова и I светског рата радиo је као обвезник чиновничког реда у српској војсци и руководио војном поштом у штабу Тимочке дивизије и у Скопљу. По завршетку рата био је инспектор за наставу математике у Министарству просвете. За првог директора тек основане Државне гимназије у Сомбору постављен 1920. Од 1928. до краја живота био је члан Надзорног одбора Српске књижевне задруге. Бавио се проблемима средњошколске наставе, био састављач планова и програма те писац-преводилац средњошколских уџбеника Геометрија за више разреде средњих школа (Бг 1889) и Аритметика и алгебра за више разреде средњих школа (Бг 1904) који су, и поред позитивних оцена референата, остали у рукопису. У математичким радовима се бавио неким, не посебно новим и оригиналним, елементарним проблемима теорије диференцијалних једначина -- сменом променљивих, обвојницама дате фамилије кривих, применом диференцијалних инваријаната. У књизи Политичка рачуница (са Браниславом Тодоровићем, Бг 1907) изложио банкарску математику и рачун вероватноће у њој. Био је један од талентованих математичара, првих српских доктора математике на кога су неуспех на избору за професора Велике школе, а касније и административна мера о строго утврђеном броју наставног особља на Великој школи, негативно утицали и удаљили од правог научног рада.

ДЕЛА: „Смена променљивих", Наставник, 1898, IX, 6; „Три принципа са применом у израчунавању запремине", Hаставник, 1900, XI, 1, 1905, XI, 2;
О платама чиновника са вишом спремом, Бг 1901; „Анвелопе кривих линија и површина", Просветни гласник, 1905, 26.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Трифуновић, Летопис живота и рада Михаила Петровића, Бг 1969; Д. Трифуновић, П. Перишић, Математичар Петар Вукићевић, Бг 1994.

А. Николић