Прескочи до главног садржаја

ВУКЕЛИЋ, Бранко

ВУКЕЛИЋ, Бранко, новинар, обавештајац (Осијек, 15. VIII 1904 -- Абашири, Јапан, 13. I 1945). Син Миливоја фон Вукелића, официра аустроугарске војске и књижевника пореклом из Лике, и Вилме, рођене Мишколци, списатељице. Још у загребачкој гимназији припадао је напредној групи званој Дарвинов клуб, а на Ликовној академији у Загребу био је активан у комунистичкој студентској фракцији Костуфра и више пута хапшен. Крајем 1926. одлази у Париз где завршава право на Сорбони. По налогу Коминтерне, упућен је у Јапан на обавештајни рад. Стигао је у Токио, фебруара 1933, као дописник београдске Политике и париског илустрованог недељника Ви (Vie), и придружио се совјетској обавештајној групи Рамзај којом је руководио Рихард Зорге. Од 1935. ради као новинар и за француску агенцију Авас (Havas). Научио је и јапански. Током боравка у Јапану, у Политици је објавио 56 чланака, драгоцена сведочанства о култури, политици и привреди те далеке земље, као и о међународној ситуацији у Азији. Врсни фотограф, у Зоргеовој групи био је задужен за израду микрофилмова. Као новинар имао је приступ свим слојевима јапанског друштва, као и изворима блиским амбасадама западних земаља. Ухапшен је октобра 1941. и осуђен на доживотну робију у априлу 1944. Упућен је на издржавање казне у казнионици Абашири, на острву Хокаидо, где је и преминуо. Президијум Врховног совјета СССР, јануара 1965, постхумно га је одликовао Орденом отаџбинског рата I степена, за велику заслугу у борби против фашизма.

ДЕЛА: Gokuchu kara no tegami (Писма из тамнице), Tokyo 2005; Nihon kara no tegami (Писма из Jaпана), Tokyo 2007.

ЛИТЕРАТУРА: M. Mарић, Зорге, обавештајац стољећа, Зг 1965; Р. Гилен, Обавештајци који су спасли Москву, Бг 1984.

Х. Јамасаки Вукелић