ВУКАШИНОВИЋ, Вукота

ВУКАШИНОВИЋ, Вукота, главар, првак Озринића (Војнићи, Озринићи (Чево), ? -- ?). Другорођени је син кнеза Вукашина по коме је добио презиме, а понекад се помиње као Озринић или Вукотић. Родоначелник је познате црногорске породице Вукотић. Два пута се женио и имао девет синова. Он је Његошев сердар Вукота из Горског вијенца. Помиње се са различитим титулама, али није прецизно утврђено које је заиста имао. Зна се да је био изузетно утицајан и цењен у свом времену и да је својим потомцима оставио првенство и у племену и у Црној Гори. Традиција га убраја у заслужне за истрагу потурица и за победу на Царевом лазу 1712. Одлазио је више пута код Сулејман-паше и од њега добијао дарове. Млетачки провидур у Котору Ерико неколико пута му се обраћао са жељом да га придобије заједно са Озринићима. Састали су се у Котору јануара 1693. и томе је Венеција давала велики значај. Био је први црногорски главар после одласка Млечана са Цетиња који им је изјавио оданост. Именује се у извештају которског провидура 22. III 1693. уз предлоге шта би требало урадити у Црној Гори. Био је 8. IX 1693. на потписивању уговора у Котору када је одобрено Озринићима, Његушима, Бјелицама, Ћеклићима и Брајићима да могу куповати со с нарочитим попустом. Према допису упућеном канцеларији Дубровачке Републике 1700. договарао се са Грбљанима да упадне у дубровачку територију и зароби некога од властеле. Провидур је са Светог Стефана 23. VI 1713. обавестио Сенат да су га црногорска племена ради смиривања пограничних нереда изабрала за свог старешину. Када је босански везир Ћуприлић са 30.000 војника 1714. напао Црну Гору и окупирао Катунску нахију, са сином Ђиканом и 600 одабраних момака повукао се у неприступачне планине. Везир није успео да ухвати ни њега ни владику Данила, нити да расели Озриниће како је био наумио.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Ј. Драгићевић, Чланци о Његошу, Цт 1949; Историја народа Југославије, 2/II, Бг 1960; Г. Станојевић, Југословенске земље у млетачко-турским ратовима, Бг 1970; Историја Црне Горе, од почетка XVI до краја XVIII вијека, 3/I, Тг 1975; Ј. Вукотић, Успомене из три рата, Бг 1996.

М. Вуксановић