ВУКАЛОВИЋ, Трипко

ВУКАЛОВИЋ, Трипко, устанички вођа, војвода (Богојевићи, Херцеговина, 1835 -- Никшић, 1. IV 1898). Припадник је чувене породице Вукаловића из Зубаца, братанац војводе Луке Вукаловића. И сам је познат као јунак, устаник, војвода, карактеран човек и родољуб. Као младић укључио се у покрет Луке Вукаловића. Истакавши се у устаничким борбама, изабран је за старешину и заповедника у народним војним акцијама. У црногорско-турском рату 1862. и борби црногорске војске у Дуги, са херцеговачким устаницима ослободио је све путеве између Билеће и Љубиња. После пораза устанка и бекства Луке Вукаловића у Русију, турске власти су га поставиле за јузбашу у Зупцима. Био је међу „заклетвеницима" на које су рачунали завереници 1872. припремајући устанак за идућу годину и међу првацима који су се 1874. окупили на Грахову и били код књаза Николе. Књаз га је предложио за војводу у Зупцима и у околини Требиња. Учествовао је на Ловћенској скупштини 26. VII 1875. На почетку Невесињске пушке 1875. био је на челу 300 устаника из Зубаца, а са Белом Спасићем и још 200 Зупчана. Изабран је за војводу на предлог Пека Павловића. У јануару 1876. са устаницима је војевао на Глувој смокви. Књаз Никола га је одредио у делегацију која је 6. и 7. IV 1876. у Суторину преговарала са генералом Родићем. Године 1876. предводио је Зупчане у црногорско-турском рату. Тешко је примио аустроугарску окупациону власт у свом крају. У октобру 1881. је први пут побегао у Црну Гору. То је на Цетињу изазвало узбуђење, откуда је враћен на енергично заузимање аустријског посланика Густава Темела. После изоловања требињског среза од устаничких Кривошија, са неколико устаничких вођа се између 9. и 10. I 1882. одметнуо у Кривошије. После устанка се населио у Никшић, где му је књаз дао кућу и земљу и именовао за члана Окружног суда. Показао се „као поштен и савјестан радник". Његову смрт Глас Херцеговаца оценио је као губитак „једног ријетког мужа, храброг борца за слободу".

ЛИТЕРАТУРА: Српски вјесник, Мостар, 1898, 14; Д. Тунгуз Перовић, Одјек невесињске пушке 1875. године, Сар. 1923; В. Чубриловић, Босански устанак 1875--1878, Бг 1930; Х. Капиџић, Херцеговачки устанак 1882. године, Сар. 1973.

Ђ. Микић