ВУКАДИНОВИЋ, Љубомир

ВУКАДИНОВИЋ, Љубомир, новинар (Трстеник, 3. I 1912 -- Београд, 1. III 1973). Као средњошколац играо је фудбал у омладинским тимовима БСК-а и СК Југославија, а прве текстове објављивао је у омладинском часопису Венац и илустрованом недељнику Недеља. Сарадник Политике био је од 1931. Извештавао је са свих светских првенстава у фудбалу 1938--1966, са летњих олимпијских игара 1952, 1960. и 1964. и два пута са зимских олимпијских игара. Пре II светског рата са Боривојем Јовановићем издавао је Југословенску спортску ревију (1938--1941), Спортску библиотеку (пет књига), Стручну спортску библиотеку (једна књига) и био уредник и аутор многих годишњака и споменица (монографија): Четврт века СК Југославије (и Б. Јовановић, Бг 1939), Годишњак Фудбалског савеза Југославије 1920--1953 (Бг 1954), Црвена звезда 1945--1960 (и Љ. Ловрић, Бг 1960), Трофеји Црвене звезде 1945/70 (Бг 1971). Објавио је књиге Спортисти говоре (Бг 1935), Књига о спорту (Бг 1936), Хиљаду голова Моше Марјановића (Бг 1936), Вечити ривали (Бг 1943), Сусрети са славним спортистима (Зг 1951), Спортске репортаже (Бг 1952), Олимпијада (Бг 1952), као и књиге о светским фудбалским шампионатима 1954. и 1958. Децембра 1969. обележио је 40 година рада у новинарству, за који је добио највиша редакцијска и друштвена признања, међу којима и Мајску награду СОФК Србије (1964) и Октобарску награду Београда (1970).

Ж. Баљкас

Деценијама је био најпопуларнији спортски новинар у земљи, а највише је пратио фудбал. Стекао је звање уредника спортске рубрике у овом најчитанијем листу, а радио је и за време немачке окупације пишући искључиво о фудбалу. После рата био је сарадник Нашег спорта, потоњег Спорта, а наставио је сарадњу и у Политици. Писао је надахнуто и живо. Извештаје је често слао редакцији телефоном, преносећи „усијану" атмосферу са стадиона.

Д. Ђурић

ЛИТЕРАТУРА: Сто биографија, II, Бг 1972; Д. Миливојевић, Политика сведок нашег доба, Бг 1984.