ВУЈОВИЋ, Војислав

ВУЈОВИЋ, Војислав, публициста, функционер Коминтерне (Пожаревац, 15. I 1897 -- Сибир?, Русија, 1936). У месту рођења кренуо у гимназију, а завршио ју је током I светског рата у Француској, где је наставио студије и у мају 1918. постао члан Руске комунистичке партије бољшевика (РКП). Близак Григорију Зиновјеву, једном од вођа Октобарске револуције, већ је у Паризу пропагирао њене идеје. Током 1919. и 1920. из Париза је путовао у Берлин, Беч, Софију и Рим, састајући се са истакнутим првацима комунистичких партија. Ту активност наставио је и по прогонству из Француске 1921. Убрзо је постао члан, а након II конгреса Комунистичке омладинске интернационале и њен секретар (1921). Исте године ушао је у Извршни комитет КИ као заступник КПЈ. У Коминтерни је био бескомпромисни борац против фракционаштва, троцкизма и догматизма. Под оптужбама да је припадао троцкистима 1927. је искључен из ИК КИ, а потом и из СКП. У СКП је поново примљен априла 1930. Предавач на Комунистичком универзитету националних мањина Запада постао је 1933. Оптужен за фракционаштво, ухапшен је 1935, а осуђен 1936. Отада му се губи траг. Рехабилитован је одлуком Врховног суда СССР јула 1959. Сарађивао је и писао у Радничким новинама, преводио је и пропагирао револуционарну литературу.

ЛИТЕРАТУРА: Четрдесет година, Зборник сећања активиста југословенског револуционарног радничког покрета, I, 1917--1929, Бг 1960; С. Цветковић, Напредни омладински покрет у Југославији 1919--1928, Бг 1966; Д. Јовановић, Људи, људи..., Медаљони 56 умрлих савременика, I--II, Бг 1973; Браничево, По 1975; Револуционарна мисао и дело браће Вујовић, По 1980; Б. Глигоријевић, Између револуције и догме -- Воја (Војислав) Вујовић у Коминтерни, Зг 1983; Историја Савеза комуниста, Бг 1985.

М. Манојловић