ВУЈОВИЋ, Сретен

ВУЈОВИЋ, Сретен, социолог, универзитетски наставник (Цетиње, 8. II 1946). Филозофски факултет, Одељење за социологију, завршио у Београду 1970, где је магистрирао 1976. и докторирао 1982. Школску 1975/76. провео је у Европском универзитетском центру у Нансију (Француска), стекавши диплому Европских студија. Радио је као истраживач у Југословенском институту за урбанизам и становање у Београду (1970--1971), а затим на Одељењу за социологију ФФ у Београду, где је биран у свим звањима, од асистента (1971) до редовног професора (од 1993). Предавао је као спољни сарадник на Архитектонском и Географском факултету у Београду, на ФФ у Никшићу, као и на Одсеку за архитектуру Грађевинског факултета у Подгорици. Учествовао је на међународним социолошким скуповима и држао предавања у Устарицу (Француска), Стразбуру, Бриселу, Прагу, Вустеру (Кларк Универзитет, САД) и Њујорку. Био је главни уредник часописа Социолошки преглед (1985--1987) и члан редакција часописа Социологија, Култура и Еspaces et societes. Осим што је приредио прву хрестоматију из области урбане социологије (Град и друштво, Бг 1982), В. је дао посебан допринос разумевању класичне марксистичке мисли о граду и начинио пионирске кораке у социолошком читању архитектуре и урбанизма тоталитарних режима. У својим радовима је инсистирао на повезаности феномена деформисане урбанизације и недовршене модернизације српског друштва. Његова аналитичка пажња усмерена је и на процес тегобног трансформисања градова од социјалистичког ка капиталистичком моделу, а посебно на социјалне ефекте приватизације станова и градског земљишта, комерцијализације градских историјских језгара и пораста социо-просторне сегрегације. Одлучујуће је утицао на развој социологије града, као научне дисциплине, у Србији, након њеног утемељивача Цветка Костића.

ДЕЛА: Живети на Чукарици, Бг 1985, Социологија града, Бг 1988; Људи и градови, Будва--Бг 1990; Град у сенци рата, Н. Сад 1997; Млади и сида, Бг 1999; и М. Петровић, Урбана социологија, Бг 2005.

ЛИТЕРАТУРА: Филозофски факултет 1838--1998, Бг 1998.

С. Антонић