ВУЈОВИЋ, Саво

ВУЈОВИЋ, Саво, сликар, графичар, ликовни педагог (Цетиње, 17. I 1900 -- Херцег Нови, 20. IV 1973). Студије сликарства започео на Уметничкој школи у Београду 1919--1922, у класи Љубе Ивановића. Наставио да се усавршава у Прагу, најпре у Прузисловој уметничкој школи, а 1922--1924. у школи Енгела Милера. По завршетку школовања вратио се на Цетиње, где је радио као професор цртања у тамошњој гимназији. У Херцег Нови прешао 1948. и радио као шеф одсека сценографије у позоришту, а касније као шеф графичког одсека Школе за примењену умјетност. Самостално је излагао у Прагу (1921), на Цетињу (1921, 1922, 1957), у Подгорици и Никшићу (1922), Београду (1933) и Херцег Новом (1969). Учествовао је на колективним изложбама југословенских графичара у земљи и иностранству. Био је члан иницијативног одбора за оснивање Удружења ликовних умјетника Црне Горе (1946). У његовом сликарству до краја II светског рата издвајају се три периода: импресионистички и сезанистички (упоредо до 1931), те период поетског реализма (до 1945). Под утицајем рада у графици од 1950. настаје кубистички период који је, уз краће прекиде, трајао до 1966. када је наступила последња, апстрактна фаза која је трајала до уметникове смрти. Добитник је награде за декорацију поводом прославе стогодишњице Његошеве смрти (1951), Извршног вијећа СР Црне Горе (1957) и награде Зимског салона у Херцег Новом (1968).

ДЕЛА: Игало, 1949; Херцег Нови, 1951; Портрет кћери, 1956; Девојка са кавезом, 1957; Композиција, 1957.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђурић, Умјетничка галерија Цетиње, Цт 1958; А. Пријић, Саво Вујовић, Тг 1966; Ђ. Пејовић, Просвјетни и културни рад у Црној Гори 1918--1941, Tг 1982; Југословенска графика 1950--1980, Бг 1985; Јубиларна изложба Удружења ликовних умјетника Црне Горе 1946--1986, Tг 1986; Н. Рацковић, Прилози за лексикон црногорске културе, Цт 1987.

П. Петровић