ВУЈОВИЋ, Радомир

ВУЈОВИЋ, Радомир, публициста, секретар КПЈ (Пожаревац, 8. IX 1895 -- Лефортовка, Русија, 1938). Основну школу и гимназију завршио је у Пожаревцу. Почетком I светског рата био је у ђачком батаљону у Скопљу, али је због болести ослобођен и остатак рата провео је као апотекарски помоћник у немачкој војној болници у Смедереву. У то време је под његовим утицајем и најмлађи брат Гргур постао привржен идејама социјализма. По завршетку рата студирао је медицину у Паризу (1919--1920) и Бечу (1921--1924), али није дипломирао. Током студија 1923. оженио се Елизабетом Лизом Арвал, мађарском Јеврејком која је учествовала у стварању Мађарске совјетске републике (1919). Функционер Коминтерне постао је још у Паризу где је радио у француском савезу социјалистичке омладине. У Беч је дошао септембра 1921. и до августа 1924. радио на задацима Извршног комитета Коминтерне, као секретар Балканског секретаријата Коминтерне младих, са прекидом у 1923. када је био ухапшен у Југославији. Учествовао је 1925. у раду Коминтерне у Москви и био кооптиран за члана ЦК КПЈ. На трећем Конгресу КПЈ 1926. изабран је за члана ЦК, а потом за члана Политбироа као организациони секретар КПЈ. Почетком 1927. путовао је по земљи (Загреб, Љубљана, Ниш, Нови Сад) и радио на спровођењу закључака пленума ЦК. Ухапшен је јула 1927. На робији је провео пет година, најпре у сремскомитровачкој казниони (1928--1930), а потом у мариборској (1930--1932). По изласку са робије кратко се задржао у Пожаревцу и већ 1933. отишао је на кратко у Беч, а потом у Москву, где је по одлуци ЦК КПЈ именован за вршиоца дужности представника КПЈ у ИК Коминтерне. У Стаљиновим чисткама најпре су му ухапшена браћа Војислав и Гргур, а 1938. ухапшен је и он под отпужбом да је припадао троцкистичко-зиновјевској групи. Одлуком Војног колегијума Врховног суда СССР јуна 1958. рехабилитован је, а брат Гргур годину дана раније. Као организациони секретар КПЈ био је одлучан борац против групашења и фракционаштва. Као новинар-сарадник радио је у Радничким новинама, у редакцији француског омладинског листа L'avant garde, те илегалног органа СКОЈ Млади бољшевик, чији је био и оснивач, у листовима L'humanité, La vie ouvrière, Борба и Нова Европа. На робији је с немачког превео Енгелсов Анти-Диринг (Зг 1934). Користио је псеудоним Франц Лихт.

ДЕЛО: превод са руског: Л. Троцки, Власт Совјета, Париз 1919.

ЛИТЕРАТУРА: С. Цветковић, Напредни омладински покрет у Југославији 1919--1928, Бг 1966; Д. Јовановић, Људи, Људи..., Медаљони 56 умрлих савременика, I--II, Бг 1973; Н. Јовановић, Политички сукоби у Југославији 1919--1928, Бг 1974; Браничево (посебан број посвећен осамдесетогодишњици рођења Радомира Вујовића), По 1975; Револуционарна мисао и дело браће Вујовић, По 1980; Историја Савеза комуниста, Бг 1985; Н. Рацковић, Прилози за лексикон црногорске културе, Цт 1987.

М. Манојловић