ВУЈИЋ, Владимир

ВУЈИЋ, Владимир Ф., лекар, неуропсихијатар, универзитетски професор (Београд, 13. II 1894 -- Београд, 25. XI 1953). Добровољац-борац у балканским и I светском рату. Медицину студирао у Паризу, Бечу и завршио на Карловом универзитету у Прагу. Радио у Београду у Душевној болници на Губеревцу и Неуропсихијатријској клиници (управник од 1945. до смрти). Био на специјализацији код чувеног нобеловца Јулиуса Јаурега Вагнера (који је лечио прогресивну парализу вакцином маларије) у Бечу 1924--1925. На Медицинском факултету у Београду постао доцент 1931. и редовни професор неуропсихијатрије 1946. Његова предавања, уз приказе болесника, у препуном амфитеатру Института за анатомију, слушали су не само медицинари него и студенти других факултета Универзитета у Београду. Увео психологију и психопатологију у програме неуропсихијатрије. Био добар познавалац Фројдове психоанализе. Његова предавања „Како треба учити" изазвала су велико интересовање студената и лекара. Листа његових достигнућа је дуга: описао нов феномен истовремене халуцинације гласа и боје; оптичке халуцинације код схизофреничара; оригинално објашњење за „déjà vu"; парадоксално увећање предмета при удаљавању од њега; начин нестајања суманутих идеја при излечењу прогресивне парализе; афективно неподношење код неуротичара; промене притиска ликвора у сну код здравих и болесних људи; клинички значај патологије оптичких паслика; угашеност аутоматских покрета једне руке при ходу („проба са књигом"); Еncephalitis larvata (са оригиналним „Вујићевим знацима") и пледоаје за органску основу неуроза и неурастеније; Вујићев менингеални знак: „Болесник лежи на постељи, а лекар му ставља ноге у положај благе спољне ротације и руке у положај супинације. При пасивној антефлексији врата долази до ротације ногу према унутра а супинација руку прелази у положај пронације". Постао дописни члан САНУ 1950. Умро је, прерано, од бронхијалног карцинома, који му је „одузео десет година рада". Клиника за психијатрију у Београду носи његово име.

ДЕЛА: и К. Levy, Die Pathologie der optischen Nachbilder, Basel 1939; Еncephalitis larvata, Бг--Зг 1948; Медицинска психологија са општом психопатологијом, Бг--Зг 1952.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ристић, „Научни рад Владимира Вујића", САЦЛ, 1952, 12; С. Миловановић, „Први српски психијатри", САЦЛ, 2006, 134 (9--10); М. Божић, „Клинички преглед инфективних болесника", у: М. Божић и др., Инфективне болести, Бг 2007.

В.ладимир Кањух

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)