ВУЈАТОВИЋ, Марко

ВУЈАТОВИЋ, Марко, дрворезбар (Глина, ? -- Сремски Карловци, 1825). Око 1790. дошао је у Нови Сад да учи дрворезбарски занат у радионици Аксентија Марковића. Од његових првих радова познати су једино они у Сремској Каменици и Инђији (1792--1793). Извесно време живео је у Сремској Каменици (1793--1801), потом у Футогу док је трајало резање и монтирање иконостаса у Цркви Св. Врача, а напослетку у Сремским Карловцима. В. је од А. Марковића преузео не само прве послове него и шеме за иконостасе и дуборезне облике, па његови рани радови, нарочито они у Сремској Каменици и Футогу, веома подсећају на дуборез мајстора код којег је учио. По осамостаљивању у Сремским Карловцима формирао је радионицу, погађао послове, држао ученике и школовао калфе, међу којима су били и најдаровитији дрворезбари Марко Константиновић и Павле Бошњаковић. В. је радио велик број иконостаса и целокупног мобилијара -- тронова, певница, столова, налоња и другог намештаја за православне цркве. Карактеристични орнаменти његове радионице, изведени у пуној пластици или аплицирани по оплати, јесу храстове гранчице, лист и жир, винова лоза са грожђем, ружице, плисиране траке и траке увезане у машне и вазе. Кaко се заједно са повећавањем формата и тематски репертоар икона удаљава у односу на претходни барокни период, радови овог врсног мајстора дрворезбарства спадају у најбоља остварења класицизма. В. је радио за цркве и манастире у Инђији (1793--1795), Сремској Каменици (1793--1797), Стејановцима (1805), Сурчину (1801--1805), Доњим Петровцима (1801--1805), Гргуревцима (1801--1805), Крчедину (1806), Бачкој Паланци (1803--1807), Буковцу (1807), Врднику (1809--1811), за Цркву Св. Стефана у Сремској Митровици (1811--1812), цркве у Голубинцима (1811; допунио стари иконостас), Шимановцима (1812, са М. Константиновићем), селу Врднику (1814), Огару (1814--1816), Сурдуку (1822), Старим Бановцима (1814--1817), Товаришеву (1814), Бољевцима (1820), Илоку (1821; страдао у II свeтском рату), као и за Цркву Св. Петра и Павла у Сремским Карловцима (1825; иконостас довршио ученик П. Бошњаковић).

ИЗВОР: П. Момировић, Стари српски записи и натписи из Војводине, 3--4, Н. Сад 1995.

ЛИТЕРАТУРА: М. Коларић, Класицизам код Срба, III, Бг 1966; П. Васић, Уметничка топографија Сремских Карловаца, Н. Сад 1978; Д. Медаковић, Српска уметност у XIX веку, Бг 1981; М. Улић, Српска православна црква у Сремској Каменици, Н. Сад 1981; М. Лесек, Уметничка баштина у Срему, II--IV, Н. Сад 2004, 2006.

Б. Кулић