ВУЈАН
ВУЈАН, манастир у подножју истоимене планине, код села Брђана, у близини Горњег Милановца. Потиче из средњег века када се звао Обровин, али су храмовно посвећење, ктитор и година оснивања непознати. Опустео је 1597. јер се братство иселило на нову локацију, удаљену 1 км, скривену у шуми. Поново је опустео у време Кочине крајине, а обновио га је 1805--1808. свештеник Радисав Милошевић из Прислонице уз помоћ народа и војводе Николе Луњевице. По свештениковој смрти 1807. радове је продужио његов рођак јеромонах Јосиф (Милошевић). По обнови је посвећен Сабору арханђела Гаврила и прозван В. Зидни живопис и иконостас новог храма осликао је 1808. зограф Јеремија. У припрати се истиче сцена Христос предаје кључеве апостолу Петру, затим ликови Св. Николе, Св. Саве и Св. Симеона Мироточивог. У наосу је представљен Христос праведни Судија са мачем у левој руци. Средином XIX в. храм је покривен даском и ћерамидом, патосан циглом, дограђена је спољна припрата у коју се улази са бока, покривена црепом. Објекат је 1887. затворен због лошег стања, а обновљен је 1938. када је Рафаило Крстић урадио иконе за нов иконостас и живопис. Храм је скромна једнобродна грађевина без кубета, са припратом изнад које је високи осмострани звоник са прозорима на четири стране. У припрати је сахрањен војвода Лазар Мутап, погинуо 1815. у боју код Чачка. Посмртне остаке Н. Луњевице пренели су у храм 1902. краљ Александар и краљица Драга, унука Николина. Краљ Александар подигао је конак. У В. је боравио млади искушеник Гојко Стојчевић, потоњи монах Павле и патријарх српски, лечећи планинским ваздухом болесна плућа. У знак захвалности за оздрављење поклонио је манастиру дрвени крст, на којем је изрезбарио распетог Христа. В. има метох у Горњој Трепчи са капелом Богородичиног рођења.
ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I--II, Бг 1902--1903.
ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Мано Зиси, „Неколико старих српских цркава", Старинар, 1933--1934, 8--9; И. Павловић, „Манастир Вујан", ХД, 1940, 6; Културно наслеђе Србије, заштита и уређење (1947--1982), Бг 1982; М. Глишић, Манастир Вујан, Вујан 1994.
Р.адомир Милошевић
*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)