ВУЈАКЛИЈА, Лазар

ВУЈАКЛИЈА, Лазар, сликар, графичар (Беч, 17. VIII 1914 -- Београд, 24. IX 1995). Графичку индустријску школу завршио 1929. у Београду. Од 1936. до 1938. похађао течај цртања и сликања („вечерњи акт") код Петра Добровића, на Коларчевом народном универзитету у Београду. Између 1936. и 1941. радио као књиговезац -- графички радник, да би после 1946. постао стручни наставник у Графичкој индустријској школи у Београду. Почетком шесте деценије ХХ в. ствара у радионици београдског Графичког колектива. Студијски борави у Паризу, Грчкој, Италији, Швајцарској и у Хиландару. Бавио се сликарством, графиком (претежно литографијом у боји), таписеријом, илустрацијом, зидним сликарством и скулптуром. Самостално излагао од 1952, када постаје и члан групе „Самостални". Био је члан УЛУС-а (од 1953) и „Децембарске групе" (1955--1960). Последњу самосталну изложбу приредио је 1985. у Галерији УЛУС-а у Београду. Излагао је на великом броју групних изложби од 1952, како у Југославији тако и у иностранству. Његови најранији радови одражавају поуке које је добио од Добровића као учитеља. Под утицајем народне уметности и мотива са стећака, В. гради особени, псеудонаивни, архаични, иконографски репертоар предметних, биљних и антропоморфних симбола, који временом еволуира до света архетипског, сведеног симбола и препознатљивих облика попут сунца, полумесеца, птице, рибе, дрвета, стрелца, ловца, пара уздигнутих руку и сл. Слике и графике у боји одликују изразита дводимензионалност, монументалност компоновања, јака црна контура и употреба чистих и радијантних боја попут црвене и жуте на плавом или зеленоплавом фону. Комбинације плаве и жуте боје могу бити реминисценција на византијску симболику овоземаљског (жутог, златног) и сакралног (плавог). Сродне мотиве В. примењује и у таписеријама које 1961--1972. ради у новосадском атељеу „61". Израђивао је и нацрте за тепихе за фабрику у Пироту и сликао мурале на београдским здањима на данашњем Булевару краља Александра 160 и на Западној капији Београда. Његова дела налазе се у збиркама српских музеја и легата, највећи број у Музеју савремене уметности у Београду и Поклон збирци Рајка Мамузића у Новом Саду. Добитник је више награда и признања, међу којима су Политикина награда (1957), Октобарска награда града Београда (1963) и Награда Октобарског салона (1968).

ЛИТЕРАТУРА: Л. Трифуновић, Лазар Вујаклија, Бг 1966; М. Б. Протић, Српско сликарство XX века, Бг 1966; А. Челебоновић, Лазар Вујаклија, Бг 1972; М. Б. Протић, Д. Вранић, Југословенско сликарство шесте деценије, Бг 1980; Љ. Слијепчевић, „Графика Београдског круга", у: Југословенска графика 1950--1980, Бг 1985; Лазар Вујаклија 1914--1995, Н. Сад 1997; 30 година Поклон збирке Рајка Мамузића 1974--2004, Н. Сад 2004.

Л.идија Мереник

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)