ВУЈАЧИЋ МИРСКИ, Миодраг

ВУЈАЧИЋ МИРСКИ, Миодраг, сликар, ликовни педагог (Рача Крагујевачка, 8. IX 1932 -- Београд, 27. III 1997). Породичном презимену Вујачић званично је, по дедином имену Миро, додао Мирски (1971). Дипломирао 1955. на Академији примењених уметности у Београду, где је касније предавао цртање и сликање. Осим сликарством и ликовном педагогијом бавио се и примењеном уметношћу (графичка решења за омоте и корице књига). Био је члан „Ладе". Учествовао на заједничким ликовним смотрама (од 1958), приредио 18 самосталних изложби (од 1960) и ретроспективу у Народном музеју (1995). Његова дела чувају се у Народном музеју, Музеју савремене уметности, Музеју града Београда, Ректорату Београдског универзитета и Универзитету уметности. У првом стваралачком раздобљу (1957--1960) обрађивао је пределе и мртве природе, поштујући дух класичног сликарства и наговештавајући склоност ка редуковању. Циклусом Мир иверја (1961--1964) приближио се лирској апстракцији и већ тада наговестио елементе нове фигурације. Овом смеру светског сликарства дао је посебан допринос својим Парафразама (1968--1993), сликама инспирисаним делима старих мајстора. Њима је антиципирао цитате, главни ток уметности 80-их. Аутор је и циклуса Адела (1982--1988), састављеног од 40 портрета (НМБ) и два полиптиха, Ходочашћа (1988--1994), апстрактних слика у чије је бојено ткиво уносио и несликарске материјале са значајних историјских места (Студеница, Газиместан, Марићевића јаруга, Авала, Јајинци) и Јелена (од 1990), изражајних варијација главе и лица своје супруге. Посебно место у његовом опусу од 1971. заузима акт, мотив којем се често враћао. Спајао је традицију и савременост, стварајући пиктурално богате апстрактне и фигуративне композиције асоцијативних значења. Добитник је Златне палете и Награде Октобарског салона за ликовна решења омота књига (1967), Награде Ликовне јесени у Сомбору (1976), Награде „Политике" из Фонда Владислав Рибникар (1987), Годишње награде УЛУПУДС-а (1989), I награде на V бијеналу Милена Павловић Барили у Пожаревцу (1993), Октобарске награде Београда за ретроспективу у Народном музеју (1996) и Велике плакете Универзитета уметности (1997).

ЛИТЕРАТУРА: З. Маркуш и др., Миодраг Вујачић Мирски, Бг 1995.

Љ. Миљковић