ВУЈАЧИЋ, Марко

ВУЈАЧИЋ, Марко, политичар, писац (Растоци код Никшића, 14. I 1889 -- Никшић, 2. X 1974). У Београду 1910. завршио финансијски смер на Трговачкој академији. Противио се режиму црногорског књаза Николе и учествовао у тзв. бомбашкој афери 1907. Борио се у црногорској војсци у балканским ратовима и I светском рату. Од 1916. до 1918. био је у заточеништву у Болдогасоњу у Мађарској. Учесник је револуције Беле Куна 1919. У међуратном периоду службовао је у Министарству финансија (до 1923), био народни посланик Обласне скупштине на Цетињу (1927--1928), где се истакао расправама о расподели средстава добијених из ратних репарација, те сенатор (1939). Припадао је Земљорадничкој странци, био члан Извршног одбора странке и један од њених истакнутих првака. Противио се стварању Народног сељачког клуба са црногорским федералистима. Као политичар близак идејама левице пришао је партизанском покрету 1941, а новембра 1943. изабран је за потпредседника АВНОЈ. Обављао је функцију потпредседника Президијума Народне скупштине ФНРЈ. Као књижевник истакао се популарним делима из црногорске прошлости. Њена епска садржина представљала је основно језгро В. прича о црногорским јунацима. Објављивао је у разним листовима и часописима, а био је члан Савеза књижевника и Савеза новинара Југославије. Носилац је високих одликовања социјалистичке Југославије.

ДЕЛА: Знаменити црногорски јунаци по историјским подацима, традицији и народној пјесми, I, Цт 1951; Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, II--IV, Бг 1952, 1953, 1956; Знамените Црногорке, Тг 1961; Војвода Мирко Петровић, Бг 1969.

ИЗВОР: Б. Петрановић, М. Зечевић, Југословенски федерализам, I--II, Бг 1987.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Д. Вујовић, Црногорски федералисти 1919--1929, Тг 1981; Б. Петрановић, Револуција и контрареволуција, I--II, Бг 1984; Н. Рацковић, Прилози за лексикон црногорске културе, Цт 1987; М. Вујачић, Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, I, Тг 1990.

В. Станић