ВУГА

ВУГА (Oriolus oriolus), једини европски представник вранама сродних шарених птица старосветске, претежно тропскe, породице Oriolidae, реда певачица (Passeriformes). Новосветске в. нису joj сродне и припадају породици Icteridae*.* Дужине је 24 цм, а распон подужих крила јој је 44--47 цм. Мужјак је контрастног, златножуто-црног перја које није јако упадљиво међу треперавим лишћем крошње дрвета. Снажан, оштар кљун и дужице су црвени. Песма је продорно понављање незаборавног петосложног мелодичног и веселог фруластог звиждука (певају и мужјак и женка), а зов је гласно крештаво маукање. Женка и млади су камуфлажно сивкастожутозелени. В. је претежно низинска шумска птица која у Србији обично не иде преко 1.000 м н.в. и најчешћа је у влажним шумама поред река, топлијим храстовим шумама и старим воћњацима. Распрострањена је у целој Србији, осим високих планина и великих пространстава без шуме. Избегава бучна и прометна места. Долази крајем априла и почетком маја, а одлази у августу и септембру. Зимује у подсахарској Африци. Висеће гнездо од танких влати прави једном годишње у некој периферној рачви гране дрвета. Средином маја женка снесе 3--4 бела јајета с тамним пегицама, на којима лежи око две и по недеље, а толико треба и младунцима да порасту до излетања. Популација у Србији је 1990--2002. процењена на стабилних 80.000--120.000 гнездећих парова. Храну тражи у крошњама, а једе инсекте, нарочито крупне гусенице, друге ситне животиње и бобице. Чекињасте гусенице трешењем и ударањем у грану чисти пре него што их прогута. Иако живи усамљенички, понекад се, нарочито на сеоби, окупи више јединки на дрвету које је богато родило. Изрека „смрди као в." не односи се на ову птицу.

ЛИТЕРАТУРА: С. Пузовић и др., „Птице Србије и Црне Горе -- величине гнездилишних популација и трендови 1990--2002", Ciconia, 2003, 12.

В.оислав Васић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)