ВУЧКОВИЋ, Војислав Ј.

ВУЧКОВИЋ, Војислав Ј., дипломата, историчар (Београд, 19. IX 1910 -- Београд, 14. XII 1964). Правни факултет завршио у Паризу 1931. Приправник у Министарству иностраних послова био од 1932, а писар од 1935. На ПФ у Паризу положио је 1934. усмени докторски испит из јавног права. Од 1937. до 1945. био је секретар југословенског посланства у Лондону. После заврштека рата 1945. вратио се у Београд. У новонасталим политичким оклоностима онемогућена му је дипломатска каријера и од тада, као спољни сарадник Историјског института, посветио се историографским истраживањима. Докторску тезу одбранио је 1956. у Српској академији наука (Српска криза у Источном питању (1842--1843), Бг 1957). Преминуо је од последица саобраћајног удеса који је доживео у Паризу, у лето 1964, где се налазио на научно истраживачком раду. У историографска истраживања увео га је историчар Гргур Јакшић, коме је на почетку помагао око припреме за штампу историјских извора и са којим је затим писао заједничке радове. Дипломатска и политичка историја Србије у XIX в. је главна тема његовог интересовања. Посебно се занимао за политику Србије према Хабзбуршкој монархији и Турском царству, па отуда његово занимање за историју настанка и примене Начертанија Илије Гарашанина (Кнез Милош и основна политичка мисао садржана у Гарашаниновом „Начертанију", Бг 1957; Прилог проучавању постанка „Начертанија" -- 1844. и „Основних мисли" -- 1847, Бг 1961). Закључио је да су у Начертанију уобличене и настављене основне поставке националне политике спровођене под Карађорђем и кнезом Милошем. Писао је о националној политици за време друге владе кнеза Михаила, дипломатској историји српско-бугарског рата, политици великих сила према Краљевини Србији и Југославији и др. (и Г. Јакшић, Покушај анексије Босне и Херцеговине 1882--1883, Бг 1954; Пад Генералне уније и проглас Краљевине 1882, Бг 1956; Дипломатска историја српско-бугарског рата 1885--1886, Бг 1956). Расправе и прилози објављивани су му у Историјском часопису, Летопису Матице српске, Југословенској ревији за међународно право. Писао је лексикографске одреднице за Енциклопедију Југославије. Иза себе је оставио у рукопису неколико за штампу приређених радова. Пред крај живота почео је са проучавањем српско-румунских веза у XX в. Његов научни допринос у проучавању дипломатске историје Србије у XIX в. је веома значајан, пошто је срећно спојено искуство професионалног дипломате са талентом историчара. Изненадна смрт спречила је да његов допринос српској историографији буде још већи.

ДЕЛА: и Г. Јакшић, Француски документи о Првом и Другом устанку (1804--1830), Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, XVII, Бг 1957; и Г. Јакшић, Спољна политика Србије за владе кнеза Михаила (Први балкански савез), Бг 1963; Политичка акција Србије у јужнословенским покрајинама Хабзбуршке монархије 1859--1874, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, XXVII, Бг 1965.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Ђорђевић, „Војислав Ј. Вучковић", ИЧ, 1965, 14--15; „Библиографија објављених научних радова др-а Војислава Ј. Вучковића", ИЧ, 1965, 14--15; Енциклопедија српске историографије, Бг 1997.

Р. Ј. Поповић