ВУЧКОВИЋ, Владета

ВУЧКОВИЋ, Владета, математичар, универзитетски професор (Суботинац код Алексинца, 30. III 1923 -- Саут Бенд, Индијана, САД, 16. IX 2012). Хапшен више пута од Недићевих власти а после убиства оца склонио се у Беч, где је радио као зубни техничар. Године 1945. започео студије грађевинске технике на Универзитету у Београду, па идуће године по савету професора  В. Г. Авакумовића прешао на групу за математику Природно-математичког факултета, где је дипломирао 1949. и  одмах затим постављен за асистента. За време студија радио у Савезном уреду за статистику, где је, упркос оскудним подацима са терена, међу првима прорачунао (доцније потврђен) демографски губитак Југославије током II светског рата. Због хапшења (1949, пуштен без суђења) и дослужења војног рока (1950) запослио се тек 1954. на Вишој педагошкој школи у Зрењанину. Од 1960, прво као доцент па ванредни професор, ради на Машинском факултету у Београду. Политички неприлагодљив, емигрирао је (невољно) 1963. Од тада па до пензионисања 1989. био је професор Нотр Дејм Универзитета у Саут Бенду (Индијана, САД). Научни допринос В. почиње већ његовом тезом „Стилтјесова трансформација која опада брзином експоненцијалне функције", (ЗРМИ, 1953, 3), одбрањеном на Математичком институту САН 1953. Ту је показао да за једну општу класу таквих трансформација постоји највећа брзина опадања испод које инверзне (Тауберове) теореме нису могуће. Резултат је приказан у монографији Ј. Кorevaar, Tauberian Theory (Berlin 2004). Поред тога, развијајући истраживања Ј. Карамате и В. Г. Авакумовића из теорије збирљивости, повезао их је са теоремама Мерсеровог типа и увео неколико нових врста збирљивости. Те његове радове користили су многи истраживачи, нпр. Т. Ганелиус, И. И. Огиевецки, М. А. Субханкулов. В. је први  српски математичар који се бавио математичком логиком у строжем смислу тог појма. У раду „Partially ordered recursive arithmetic" (Mathematica Scandinavica, 1959, 7), засновао је рекурзивну аритметику речи, којој је у монографији R. L. Goodstein The Development of Мathematical Logic (New York 1971), посвећена детаљна анализа. Ту су уведени и појмови Вучковићев систем, број, функција. Те његове резултате користили су у даљој генерализацији рекурзивних теорија и угледни математичари Р. Петер, Г. Асер, Ху Ших Хуа. Током боравка у  САД политички је сарађивао са групом  „Ослобођење" и њиховим часописом Наша реч, који је уређивао Десимир Тошић. Са Џоном Матајасом  превео  је 29 песама косовског циклуса на енглески. Превод је доживео два издања као *The Battle  of Кosovo * (у издању Swollow Press/ Ohio University Press). За то је добио награду „Слободан Јовановић"  Удружења српских писаца у дијаспори из Лондона (доцније укинутог). У библиотеци Наше дело, коју је основала група „Ослобођење" у Паризу 1946. (угашена 1990) објавио је 1990. литерарне записе Од рапсодије до епитафа. Први део те књиге је штампан у Едицији Нова у Београду 2003. 

ДЕЛА: „Eine neue Klasse von Polynomen und ihre Anwendung in der Theorie der  Limitierungsverfahren", Publ. Inst Мath. (Beograd), 1958, 12; „Recursive Wordarithmetric", Publ. Inst Мath. (Beograd), 1960, 14; и G. Аsser, „Funktionen-algorithmen, Zeitschrift für Mathematische Logik und Grundlagen der Mathematik, 1961, 7; „The summability of Fourier series by Karamata methods", Мath. Z. 1965, 89; „Local recursive theory", Notre Dame Jоurnal of Formal Logic, 1973, 14; „Recursive and recursively enumerable manifolds", Notre Dame Jоurnal of Formal Logic, 1977, 18; „Мercerian Theorems for Beekman Мatrices", Publ. Inst Мath. (Beograd), 1987, 35.

В. Марић