ВУЧИНИЋ, Здравко

ВУЧИНИЋ, Здравко, историчар уметности, ликовни критичар (Гостиловина код Мојковца, Црна Гора, 15. VII 1943). Дипломирао 1968. на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Радни век провео као кустос и дугогодишњи управник Продајне галерије „Београд" на Косанчићевом венцу. У њој је приредио већи број самосталних и групних изложби српске модерне и савремене уметности и двадесетак монографских изложби, међу којима и оне о сликарима Милану Божовићу, Слави Богојевићу, Милији Нешићу, Милану Поповићу, Мајди Курник, Предрагу Пеђи Милосављевићу, Богдану Кршићу, Миодрагу Б. Протићу, Ољи Ивањицки, Миодрагу Мићи Поповићу, Луки Берберовићу, Бати Михаиловићу, Недељку Гвозденовићу, Петру Лубарди и Војиславу Станићу. Био је аутор изложби „О аспекту ликовности у филму", „Токовима савременог српског сликарства", „Кирил Кутлик: српска цртачка и сликарска школа" и „Ратни сликари 1912--1918". Установио је и реализовао серију изложби „Из приватних колекција". Ликовне критике и текстове из области ликовне и примењене уметности објављује од 1966. Члан је УЛУПУДС-а, Удружења ликовних критичара Србије и Српске секције Међународног удружења ликовних критичара (АИCА). Добитник је годишње награде УЛУПУДС-а (1981) и Награде за животно дело УЛУПУДС-а (2008).

ДЕЛА: Милан Поповић: између метафизике и надреализма, Бг 2007; Славољуб Слава Богојевић: маштар немитног духа, Бг 2008; Феномен слике Петра Лубарде, Бг 2010; Љубомир Љуба Ивановић, Бг 2010; Здравко Вајагић, Бг 2011; Пеђа Милосављевић, Бг 2012.

Л.идија Мeреник

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)