ВУЧИНИЋ ТУРИНСКИ, Венија
ВУЧИНИЋ ТУРИНСКИ, Венија, вајар (Колашин, 11. IV 1934). На вајарском одсеку Академије ликовних уметности у Београду дипломирала (1962) и магистрирала (1964) у класи Јована Кратохвила. Још за време студија радила на конзервацији и заштити уметничке баштине у манастиру Високи Дечани, Петровој цркви код Новог Пазара и Капели у Лудбрегу у Хрватској. Две године предавала цртање у школи „Бранко Радичевић" у Шиду. Као вајар оставила је значајна дела у дрвету, камену и бронзи, уз коришћење других материјала (канап, боја). У најранијој фази, у скулптурама већег формата, следи отворену и затворену форму. Откривши дрво као материјал, креира имагинарне предмете-скулптуре које асоцирају на оруђа, алатке, заборављене музичке инструменте, кухињска помагала и на свет детињства. Тако је од Великог oглава (1976), Бурила (1983), Засуна II (1986) и Гребена (1986) дошла до врхунских дела као што су Галија (Нојева брака, 1997), Дајбабски цврчак (2001), Псалтирион Давидов (2001), Колевка покајања (2003) и Залудно кретање (2004). Од 1965. самостално излагала у Београду (1965, 1969, 1985), Нишу (1984), Зрењанину (1999), Крушевцу (2003), Подгорици (2004), Крагујевцу (2004) и Земуну (2009). Излагала је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Осим у музејима у Београду њена дела се налазе у галеријама у Крушевцу, Крагујевцу, Зрењанину, Суботици, Мурској Соботи, Ровињу, Прилепу, Подгорици, као и у приватним колекцијама у земљи и иностранству. Живи и ради у Београду. Добитница је награде „Сретен Стојановић" (1962), награде АЛУ у Београду (1965), награде за скулптуру Колоније Ечка (1965) и Умјетничке колоније у Ровињу (1975), награде на Бијеналу мале пластике у Мурској Соботи (1977), „Златно длето" УЛУС-а (1980), награде Октобарског салона (1982), Културно-просветне заједнице Београда (1995), Јесењег салона ликовних уметника у Београду (2003) и награде за најбољу изложбу у Подгорици (2004).
ЛИТЕРАТУРА: З. Павловић, Венија Вучинић, Бг 1965; Л. Трифуновић, Венија Вучинић, Бг 1969; П. Угринов, „Венија", Уметност, 1979, 66; Ј. Деспотовић, „Скулптуре Веније Вучинић", ЛМС, 1985; А. Поповић Бодрожа, Венија Вучинић, Пг 2004; П. Т. Шћепановић, Знаменити и успјешни Колашинци на простору СФРЈ, Колашин 2010.
У.гљеша Рајчевић
*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)