ВУЧИЋЕВА БУНА 1842

ВУЧИЋЕВА БУНА 1842, преврат којим је свргнут кнез Михаило и којим су крунисани вишегодишњи напори уставобранитеља да се домогну власти у Србији. Буна је настала као последица нагомиланих унутрашњих неспоразума (насталих повећањем пореза, одузимањем жировнице од општина, спуштањем вредности дуката на 23 гроша, повећањем прихода свештенству, претварањем шума у испаше и неусвајањем захтева Савета да се отпусте тројица министара), била је резултат јачања антагонизма две политичке струје (обреновићевске и уставобранитељско-карађорђевићевске), и представља резултат утицаја спољних чинилаца, пре свих Порте, Аустрије, пољске емиграције и Француске у мањем обиму, које су узеле учешћа у самој акцији промене династије и довођења кнеза Александра Карађорђевића на престо у Србији. Уз логистичку подршку Турске, уставобранитељски првак Тома Вучић Перишић је 29. VIII 1842. преко Земуна и Панчева прешао у Србију код Смедерева. Прикупљајући уз пут наоружани народ, упутио се ка обреновићевском средишту Крагујевцу, где су му се предале и владине трупе са топовима. Дејствујући артиљеријом по кнежевој војсци разбио ју је и нагнао на повлачење. Нови покушај супротстављања побуњеницима пропао је услед издајства официра, али и недисциплине и лоше организације војске. Будући да му ни руски конзул Вашченко није могао гарантовати безбедност, кнез Михаило Обреновић је већ 7. септембра био приморан да оде у емиграцију, у Аустрију, и препусти власт својим непријатељима. С њим је, у страху од терора који је уследио, пребегла и већина министара, поједини саветници и бројно чиновништво.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Страњаковић, Влада уставобранитеља 1842--1853, Бг 1932; С. Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858), Бг 1933; Друга влада Милоша и Михаила, Бг 1934; Д. Страњаковић, Вучићева буна 1842, Бг 1936; Д. Илић, Тома Вучић-Перишић, Бг 1956; Ј. Милићевић, Д. Илић, „Тома Вучић-Перишић", ИГ, 1957, 1--2; П. В. Крестић, Пречани и Шумадинци. Теодор Павловић и Сербске народне новине и Кнежевини Србији (1839-1848), Бг -- Н. Сад 1996; Р. Ј. Поповић, Тома Вучић Перишић, Бг 2003.

П. В. Крестић