ВУЧИЋ, Борка

ВУЧИЋ, Борка, банкар (Комирић код Осечине и Тршића, 4. IV 1926 -- ауто-пут Београд--Ниш, код Лапова, 1. VIII 2009). Као скојевка 1944. приступа партизанским санитетским јединицама. Дипломирала на београдском Правном факултету 1951, потом радила у суду у Нишу. Убрзо прелази у савезне државне органе (Завод за планирање, Министaрство за индустрију и Министарство за спољну трговину). Од 1961. у Привредној банци Србије радила на обезбеђивању услова за обављање кредитних послова с иностранством, успостављајући кореспондентске односе с банкама широм света, пре свих у Енглеској, Немачкој и САД. Била је на специјализацији у Енглеској и Холандији, а потом боравила 1965. у Међународној банкарској школи на Браун универзитету. После интеграције Привредне банке са Београдском удруженом банком (БУБ), В. је у БУБ провела 30 година, највише на месту директора сектора и потпредседника Банке за послове с иностранством. Почетком 1977. изабрана је за генералног директора Београдске банке а. д. (ББ), која је за кратко време постала водећа кредитна институција у земљи. Спроводећи концепт оздрављења банака, В. је сматрала да и српске банке треба да се уклопе у светске трендове интеграције и консолидације. Стога је у првој фази (мај 1977) формирала Београдску банкарску групу (20 банака с ББ на челу). Нешто касније у Групу улази и АИК банка из Ниша, а В. је изабрана за председника. На самом почетку пословања збир биланса ове групе износио је 34,3 млрд. динара, готово 50% од збирног биланса свих банака у Србији. 

В. је 1988. основала банку на Кипру, као огранак Београдске банке -- ББ COBU. Иако је отпочела са само 100.000 долара позајмице, послови су се умножавали и расли уз пуну подршку тзв. мешовитих банака („Anglo Yugoslav Bank Ltd", „Bank Franc Yugoslav", „Adria Bank AG" и „LHB AG"). Већ у другој години пословања, ББ COBU је остварила платни промет већи од 5 млрд. долара, а 1990. с билансном сумом од 650 мил., те интерним резервама и капиталом већим од 20 мил. долара, Централна банка Кипра рангирала ју је као прву. Увођењем санкција СБ УН према Југославији средином 1992. ситуација се мења. Стране банке су повукле средства с рачуна ББ COBU, а југословенска предузећа и банке у иностранству су блокирани. Самој ББ COBU било је блокирано 33 мил. долара. Ради превазилажења проблема везаних за санкције, В. је успела да направи паралелну мрежу рачуна преко којих је радила потпуно законито, али је рушило санкције. За време санкција Банку су контролисали и Централна банка Кипра и органи УН, али није поднета ниједна пријава за кршење санкција и прописа.

В. је била веома активна у обезбеђивању иностране кредитне подршке: синдицирани кредит на лондонском тржишту капитала 1998. од 50 мил. долара за „НИС--Југопетрол"; 400 мил. долара краткорочних кредита од банака из Италије, Грчке, Аустрије; аранжман с кинеском ЕКСИМ банком о финансирању пројеката „Петрохемије", „Азотаре", „Сартида", „ЖТП", „Трајала", ЕПС-а и др.; два кредита од Банке Кине, за потребе девизних резерви земље и за програме хуманитарне помоћи за обнову земље итд. Осим тога, В. је с другим удруженим банкама Југославије обезбедила десетине конзорционих кредита с иностраног тржишта за велике домаће компаније, а преко веза у Грчкој, В. је организовала приватизацију „Кока-коле", „Навипа", „Пепси коле". Контокорентни односи ББ били су успостављени са 1.140 банака и финансијских организација, а депозитно-кредитне послове и послове платног промета обављала је са 166 банака широм света. Према часопису The Banker ББ је у 1999. била на 229. месту међу европским, а на 627. међу 1.000 највећих банака у свету. Средином 1999. постављена је на место Савезног министра за координацију с међународним финансијским институцијама, а функцију је обављала волонтерски. И поред високих пословних резултата и позитивних извештаја о контроли законитости рада, део политичких структура покренуо је и водио негативну кампању против В. и Банке, оптужујући је за проневере и сарадњу са Слободаном Милошевићем. Поднето је више кривичних пријава, а по свим процесуираним донете су ослобађајуће пресуде. На изборима 2007. на листи Социјалистичке партије Србије изабрана је за посланика у Народној скупштини чијим седницама је у својству најстаријег посланика председавала до маја 2007. В. је била иницијатор, један од оснивача и председник Управног одбора Фонда за дошколавање младих пољопривредника; у његовој мисији погинула је у саобраћајној несрећи. У Комирићу joj je 2011. подигнут споменик, а аутор споменика је београдски вајар Мирослав Живковић.

ДЕЛО: Банкарство: избор или судбина, Бг 2002.

ИЗВОРИ: Годишњи извештаји о пословању УББ и ББ а.д. и ББ COBU за односне године.

ЛИТЕРАТУРА: М. Д. Влаховић, Демократска пљачка Србије: Економија деструкције -- примена у пракси, Бг 2005; М. Турудић, „Погибија најпознатије српске банкарке", Време, 2009, 970; Г. Н. Шимић, Комирић некад и сад, Шабац 2009; К. Качалин, „Тајне Борке Вучић", Глас Русије, 7. XII 2012.

М. Лаврнић