ВРХОБРЕЗНИЦА

ВРХОБРЕЗНИЦА, манастир у истоименом селу близу Пљеваља, са храмом Св. Тројице. Краће име манастира је Брезница. Парохијска црква из средњовековних времена, први пут се као манастир помиње 1537. када га је обновио игуман Висарион, са братом Савом и сином Никифором, владиком. Пет деценија касније обновила га је и дозидала припрату породица спахије Војина. Попис из 1572. бележи манастирска имања, игумана Стефана и монахе. Касније В. постаје преписивачки центар (јеванђеље, псалтир, пролог, триод, минеј, типик, Шестоднев Јована Егзарха и Козме Индикоплова, молитвеник, Законоправило, Богородичник, отачник, наустица, Псалтир с толкованијем, служебници). Познати су преписивачи Гаврило, Јован, Теофил, Арсеније, Висарион и Димитрије. Монах Гаврил написао је Врхобрезнчки летопис. Записи по књигама дају податке о манастирском братству и историјским приликама, одбрани манастирског поседа, страдању од Турака и Млетака. Обавештавају да су Турци књиге пљачкали, а потом их давали на откуп монасима и верницима. В. у XVIII--XIX в. добија доста штампаних књига из Русије, које продају или дарују другим манастирима. Да би исплатили обавезе монаси дају књиге у залог па их преко добротвора откупљују. Крађе и поклони растурили су књиге из В. по многим манастирима и библиотекама Европе.

Будући да је смештен на скровитом месту, у В. су околни манастири склањали своје књижевно и уметничко благо, због чега поседује богату колекцију светоотачких дела и збирку дела ликовне, кујунџијске и терзијске уметности. Храм је тробродна базилика која има вишестрану апсиду, кубе, унутрашњу и спољашњу припрату. Храм је 1801. покривен новим клисом, а 1833. је обновљен и дозидано предворје. Још увек постоје фреске из XVI в. У великом пожару 1859. изгорео је конак са свим келијама и сва грађа. Последњих година извршена је темељна обнова храма и зграда.

ИЗВОРИ: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I--III, Бг 1902, 1903, 1905; Ф. Барјактаревић, „Турски документи манастира Св. Тројице код Пљеваља", Споменик СКА, 1935, 79; Дефтер пријепољског кадилука, № 654.

ЛИТЕРАТУРА: С. Петковић, Манастир Света Тројица код Пљеваља, Бг 1974.

Р. Милошевић