ВРХБОСНА

ВРХБОСНА, средњовековна жупа и град у Босни, у Сарајевском пољу. Жупа је обухватала долине доњих токова Миљацке и Жељезнице с њиховим притокама, и извориште Босне. Настала је пре 1244, када је њено име први пут забележено, и то издвајањем од јединствене жупе Босне. Град Котор у „земљи Босни" у „Спису о народима" Константина Порфирогенита из друге половине X в. односи се на Которац код Илиџе. Попут сваке жупе и В. је имала свој војноуправни центар. Премда је идентификација града Врхбосне/Врхбосања још увек нерешена, град би требало тражити у пределу око извора реке Босне, а не у долини Миљацке. Стога запис у српском рукопису из 1516, који наводи да је настао „у месту Врхбосању, званом Сарајево", може да буде случај позније транслације топонима због тадашњег значаја града Сарајева као седишта Босанског санџака. Према повељи из 1244, у жупи В. била су четири поседа босанске бискупије које је потврдио бан Матија Нинослав (око 1233 -- око 1250). Први посед с катедралном црквом Св. Петра налазио се у месту Брдо, али није поуздано утврђено да ли се ради о подручју будућег Сарајева или о Блажују, у чијој близини су откривени остаци средњовековне цркве. Ово насеље с катедралом је, у сваком случају, имало барем статус трга, као и посед Врутци са црквом Св. Стефана Првомученика, која се датира у период IX--ХIV в. Друга два поседа без цркава -- Болино и Кнежево поље -- није могуће прецизније одредити. Трг Торник, познат од 1402. из дубровачких извора, био је, под називом Старо Трговиште или Стара Варош, најраније укључен у просторни развој османског Сарајева, у његовом ужем градском центру. „Булагај", Блажуј и Которац су такође били средњовековни тргови који су Османлије затекли на простору жупе В. У источном делу Сарајевског поља био је град Ходидјед са својим подграђем -- вароши на месту истоименог села -- и помиње се релативно касно у средњовековним писаним изворима. То није било једино утврђење у В., него је жупа била окружена тврђавама на свим прилазним путевима Сарајевском пољу, о чему сведоче археолошки остаци. Почетком XV в. Ходидјед и жупа В. су у поседу властеоске породице Павловић, чија се некропола (Павловац) налази изнад састава Тилаве и Лукавице. После убиства кнеза Павла Раденовића 1415, Ходидјед је прешао у руке војводе Сандаља Хранића. Град је у име краља Жигмунда 1434. заузео бан Матко Таловац, да би се убрзо нашао у рукама османских крајишких војвода. Због угарског балканског похода 1442--1444, османска војска се вероватно повлачи, те Ходидјед прелази у власт војводе Стефана Вукчића Косаче (1444, 1448), али већ 1451. они поново господаре градом и жупом. Две године касније створено је Босанско крајиште, тј. вилајет Ходидјед (вилајет Сарајево), на челу с војводом В. У пролеће 1459. краљ Стефан Томаш покушао је да нанесе одлучујући ударац османској војсци у В., међутим, осим што је спалио подграђе Ходидједа, није успео да промени крајњи исход -- трајно успостављање власти Османског царства и нестанак средњовековног краљевства Босне (1463). Задужбине Иса-бега Исхаковића удариће темељ новом насељу у долини Миљацке -- касаби Сарајево.

ИЗВОРИ: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, 1, Бг 1902; L. Thallóczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Мittelalter, Мünchen--Leipzig 1914; Х. Шабановић, Крајиште Иса-бега Исхаковића. Збирни катастарски попис из 1455. године, Сар. 1964.

ЛИТЕРАТУРА: С. Трифковић, Сарајевско поље, Бг 1908; В. Скарић, Сарајево и његова околина од најстаријих времена до аустроугарске окупације, Сар. 1937; М. Динић, Земље херцега светога Саве, Бг 1940; М. Вего, Насеља босанске средњевјековне државе, Сар. 1957; М. Хаџијахић, „O неким локалитетима из повеље Беле IV oд 20. јула 1244. године", Радови АНУБиХ, 1970, 35; Д. Ковачевић Којић, „О средњевјековном тргу на мјесту данашњег Сарајева", ЗФФБ, 1970, XI--1; Градска насеља средњевјековне Босне, Сар. 1978; Лексикон градова и тргова српских средњовековних земаља, Бг 2010.

Ј. Мргић