ВРТИПРАШКИ, Петар

ВРТИПРАШКИ, Петар, глумац (Јаша Томић, Банат, 8. II 1914 -- Нови Сад, 26. VIII 1993). Љубав према позоришту и неоспоран таленат, испољен још у гимназији, утицали су на то да са нешто више од 20 година постане члан Аматерског позоришта „Јаша Томић". Прва улога коју је одиграо био је Стојан у Коштани Б. Станковића. По завршетку II светског рата позориште је обновило свој рад, а он постао један од најзапаженијих глумаца-аматера. После успеха Гогољеве Женидбе на смотри аматерских позоришта Војводине, В., који је играо улогу Поткољесина, на позив Емила Карасека, управника НП у Суботици, 1947. постаје професионални глумац. У Суботици остаје до августа 1953. Потом постаје члан НП „Тоша Јовановић" у Зрењанину (1953--1959) и СНП у Новом Саду (1959--1969). За нешто више од 20 година глумовања одиграо је безмало 80 улога. Сугестиван, стамен, поуздан, темпераментан и жесток, играо је све што је припадало глумцу његових одлика, без обзира на то да ли су у питању биле драма, трагедија или комедија: Кир Јања, Петар и Проводаџија (Ј. С. Поповић, Кир Јања, Женидба и удадба), Фон Валтер (Ф. Шилер, Сплетка и љубав), Астров (А. П. Чехов, Ујка Вања), Шјор Филе (И. Тијардовић, Мала Флорами), Живота Цвијовић и Ујка Васа (Б. Нушић, Др, Госпођа министарка), Игнац Глембај, Непознати (М. Крлежа, Господа Глембајеви, Кристофор Колумбо), Поп Ћира и Поп Спира (по С. Сремцу), Ото Франк (Ф. Гудрич, А. Хакет, Дневник Ане Франк), Хаџи Тома (Б. Станковић, Коштана), Тимић (К. Трифковић, Избирачица), Јулије Цезар, Витез Тоби (В. Шекспир, Јулије Цезар, Богојављенска ноћ), Хедерер (Ж. П. Сартр, Прљаве руке), Софроније Кирић (Ј. Игњатовић, Вечити младожења), Зеро, Зелман Левентал (Ђ. Лебовић, Халелуја, Викторија). Погођен срчаним ударом током представе Викторија, повукао се 1969. заувек са сцене. Добитник је Награде Сусрета професионалних позоришта Војводине, Награде Удружења драмских уметника Србије, Награде новосадског листа Дневник, Стеријине награде, Повеље поводом прославе 400-годишњице Шекспировог рођења, те Ордена рада са сребрним венцем.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Кљаић, Петар Вртипрашки, Н. Сад 2007.

М. Радоњић