ВРСЕНИЦЕ

ВРСЕНИЦЕ, остаци утврђења на градини у истоименом селу на рубу Сјеничког поља, око 10 км југоисточно од Сјенице. На врху стеновитог брега, на 1.300 м н.в., у току археолошких истраживања 1996--2001. откривени су остаци фортификација из различитих епоха. Најстарији трагови потичу од једне мање римске бенефицијарне станице која је контролисала античку комуникацију дуж јужног руба Сјеничког поља. Средином IV в. на том простору подигнито је утврђење елипсоидне основе, 75 x 70 м, са једном квадратном кулом на истакнутом положају и капијом са источне стране. Утврђење је пострадало вероватно приликом великог земљотреса 518. када му се обрушио цео источни бедем. Приликом обнове која је убрзо уследила утврђење је проширено са источне стране, где је подигнут нови бедем. У унутрашњости утврђења, над остацима старије бенефицијарне станице, у другој четвртини VI в. подигнута је једнобродна црква са припратом. Откривени су и остаци мањих кућа које су биле грађене највећим делом од дрвета. У то време утврђење је представљало локално средиште и прибежиште (рефугијум) за околно становништво. Пострадало је у време Сеобе народа, почетком VII в.

Простор утврђења поново је насељен у IX в. Том приликом делом су обновљени старији касноантички бедеми, а према југу подигнут је нови бедем, ширине 3м, грађен у сухозиду и ојачан дрвеним палисадама, што до сада представља најстарији пример раносредњовековних фортификација у српским земљама. Овом доградњом брањени простор утврђења био је знатно проширен. У његовој унутрашњости откривени су трагови пространих дрвених зграда грађених над сухозидном основом. Како су показали исходи археолошких истраживања, утврђење на градини у В. пострадало је у првој половини X в. и више није обнављано.

Остаци овог утврђења су од посебног историјског значаја будући да се налазе на источном рубу области где је образована прва српска државна заједница у IX в. У питању је, без сумње, регионално средиште које се за сада не може поуздано идентификовати на основу онога што је познато из историјских извора. Има основа за претпоставку да би се ово утврђење могло препознати као Дестиникон, тј. Достиника, коју у опису догађаја у земљи Срба током IX в. помиње византијски цар-писац Константин Порфирогенит.

ЛИТЕРАТУРА: М. Поповић, В. Бикић, Врсенице -- касноантичко и српско раносредњовековно утврђење, Бг 2009.

М. Поповић