ВРШАЧКА ЕПАРХИЈА

ВРШАЧКА ЕПАРХИЈА, административна област Српске православне цркве за јужни Банат са седиштем у Вршцу. Основана је у XVI в. Оснивање епархије после обнове Пећке патријаршије (1557) било је оправдано с обзиром на то да је у њему живело много Срба, због чега је Банат називан „Мала Рашка". У турским дефтерима уписана је као митрополија, а њени епископи плаћали су султану за берат пешкеш од 3.000 акчи. Седиште В. е. премештано је и прилагођавано историјским околностима, отуда називи у изворима титула њеног епископа: „себешки или карансебешки, вршачки, логошки, белоцрквански, паланачки, мехадијски, оршавски, Кључа, Крајине и Кривине епископ". Када је у трећој деценији XVIII в. Банат коначно ослобођен од Турака и дошао у аустријски посед, седиште се усталило у Вршцу. Стабилност и материјално богаћење омогућили су Србима да изграде репрезентативну епископску резиденцију. У време аустријске окупације северне Србије (1718--1739) потчињена је београдском митрополиту, али су њеној јурисдикцији припојени делови Србије -- Кључ, Крајина и Кривина -- који су до тада припадали Видинској епархији. Њен епископ вероватно је повремено вршио јурисдикцију и на широј територији Србије -- слао је егзархе у параћинску, крагујевачку и црнобарску нахију.

До 1866. под њеном јурисдикцијом били су и православни Румуни на њеној територији, а тада је за њих основана посебна Карансебешка епархија. Издржала је велику борбу са унијатском пропагандом посебно када је основана Лугошка унијатска епархија. В. е. имала је и значајну националну улогу о чему сведочи податак да је епископ Теодор био вођа устанка банатских Срба против Турака 1594, због чега су га Турци живог одрали. О просветном раду сведочи богословија у Вршцу, која је радила 1822--1848. и 1854--1867. Уставом из 1931. спојена је са Темишварском под именом Банатска, али само за део Баната у српским границама, а део на простору Румуније ушао је 1969. у састав новоосноване Темишварске епархије.

ЛИТЕРАТУРА: Ф. Милекер, Прошлост Српско-православног владичанства вршачког, Н. Сад 1891; М. Шевић, „Епископи Вршачке епархије", Шематизам Српске православне епархије вршачке за годину 1898, Вш 1899.

Р. Милошевић