Прескочи до главног садржаја

ВРДНИЧКИ БАСЕН

ВРДНИЧКИ БАСЕН, на јужној падини Фрушке горе, простире се на површини од око 50 км^2^ са укупном дебљином наслага од око 600 м. У В. б. мрки угаљ се вадио од 1804. до 1968. У морфолошком погледу басен представља тектонску потолину. Северни обод В. б. чине серпентинити и серпентинске брече, хидротермално измењени. Источни обод се састоји од серпентинита и кластита горње креде, а делом и од флиша. Западни обод чине углавном измењени серпентинити и друге силификоване стене, кристаласти шкриљци, тријаски кречњаци и доломити, аргилофилити, горњокредни кластити и мањим делом вулканске стене. В. б. је на својим ободима ограничен дубоким разломима и дислокацијама. С тим у вези су и његова еволуција и литолошки састав стена. Формиран је од краја олигоцена па до почетка средњег миоцена. Главну улогу у његовом стварању имала је раседна тектоника а касније и ерозија и денудација. Главна раседања су се десила крајем горњег олигоцена и почетком доњег миоцена. По тим раседима, често су исти хоризонти угља спуштани и деформисани. У еволуцији В. б. може се издвојити неколико фаза са карактеристичним стенама. Прва обухвата прејезерско стање, када предиспонирану тектонску потолину запуњавају пролувијално-делувијални седименти и падинске наслаге. Друга фаза настаје затварањем јужног обода басена, када постаје потпуно изолован и кад се таложе прави језерски седименти. Трећа фаза је угљоносна и резултат је дуготрајног развоја мочварно-тресетне вегетације. Угљоносни хоризонт није јединствен и састоји се од четири угљена слоја који су узајамно раздвојени бентониским глинама. О мочварној средини и вегетацији сведоче бројни наласци фосилне флоре из тог времена (Sequoia, Taxodium, Glyptostrobus). Следећа фаза у развоју В. б. припада посттресетној фази која је уследила након наглог продубљавања услед тоњења дна басена, када се таложе хетерогени кластити који чине повлату угљене серије. Трансгресија мора током баденског века, захватила је делове В. б. и то је последња фаза еволуције овог неогеног простора.

ЛИТЕРАТУРА: М. Чичулић Веселиновић, „Врднички басен", у: Геологија Србије, VII -- Каустобиолити, Бг 1975; К. Петковић и др., Фрушка гора -- монографски приказ геолошке грађе и тектонског склопа, Н. Сад 1976.

Љ. Рундић