ВРБАС

ВРБАС, град у средњем делу Бачке, на пловном каналу Дунав--Тиса. Северно од насеља је лесна зараван (око 87 м н.в), а јужно плеистоцена тераса (око 83 м н.в). Њих овде повезује благ прегиб. Обе површине покривају земљишта изузетних производних вредности. Град се налази на раскрсници путева регионалног значаја. Подневачки правац имају путеви који га на северу повезују са Суботицом (60 км), а на југу са Новим Садом (40 км) и Бачком Паланком (46 км). Упореднички правац има пут који га на западу повезује са Сомбором (51 км), а на истоку са Бечејом (35 км). Источно од В. је аутопут Београд--Суботица, а исти правац има и железничка пруга која пролази кроз град. Од ње се овде одваја пруга према Сомбору. В. је центар општине површине 376 км^2^, у којој је 2011. у седам насеља живело 41.950 становника. У граду је 2002. живело 25.907 лица (56,5% општинске популације). а 2011. 24.112 становника (50,7% Срба, 21,5% Црногораца и мање групе Мађара, Русина и др.).

Историјски извори помињу В. од 1387. Био је насељен и у време Турака, када су у њему живели Срби. Године 1786. имао је 246 српских домова. Године 1785. почињу насељавања Немаца који уз западну периферију граде ново село. Од тада постоје Стари (или Српски) и Нови (или Немачки) В. Насељавања Немаца су настављена због чега се насеље константно увећавало (1900. 11.001 становник), а они временом постали доминантна етничка група. Раст популације нису зауставили ни светски ратови, чак ни исељавање Немаца крајем II светског рата. На њихово место, током послератне колонизације, насељено је 5.727 лица (највећим бројем из Црне Горе), који су 1948. чинили 38,6% популације.

Еволуција В. у ранг града текла је доста споро. Он је важније управне функције стекао тек 60-их година XX в., а пре тога припадао је Кулском срезу. Почетак еволуције био је знатно старији и зачео се у занатским функцијама које су узеле такав замах да су већ почетком XIX в. организовани занатлијски цехови. У другој половини века отворене су прве фабрике. Оне су биле примерене аграрном окружењу: кудељара (основана 1865), стругара (1870), фабрика ликера (1872), фабрика уља (1873), циглане, млинови, свилара, а пред I светски рат отворена је и фабрика шећера. Тај тренд настављен је и после I светског рата, а после II рата отворене су нове фабрике, неке старе су модернизоване и повећале капацитете. То су велика кланица, фабрике за производњу металних конструкција, пољопривредних машина, амбалаже од пластике, кондиторских производа, намештаја, конфекције и др. Индустрија је 2002. ангажовала 41% активног становништва, па је В. био један од водећих индустријских центара у Војводини. Пољопривреда је ангажовала само 8,6% активног становништва. Значајне су биле и градске функције као што су трговина, грађевинарство, транспорт и др. Све то учинило је да се В. издвоји у посебну општину.

Стари и Нови В. грађени су по свим принципима тадашње планске градње насеља (правоугаона основа и решеткаст распоред улица), али правци улица нису били усаглашени, тако да се они и данас морфолошки разликују. Највеће промене настале су после II светског рата када је В. еволуирао у модеран град. Центар града, са највише јавних служби, настао је у централној улици Новог В. и у њеној близини. Индустријска зона формирана је на западној периферији насеља.

С. Ћурчић

У В. се налазе остаци раносредњовековне некрополе и средњовековног насеља. На локалитету Циглана „Полет" откривено је аварско насеобинско гробље. Пошто је уништено више гробова, уследила су истраживања, закључно са 1960. годином. Откривено је 158 гробова, али је могуће да су делови некрополе остали неистражени. Правоугаоне раке су укопаване у оријентацији запад--исток. Покојници су махом сахрањивани у опруженом положају, одевени, са опремом и прилозима, поред осталог у храни. Равномерно су заступљене особе оба пола и деца. Ратничких гробова није било, али је ископан гроб коња са ратном опремом. Некропола се може датовати од средине VII до почетка IX в. Са једног налазишта код В. потиче укопана кућа правоугаоне основе, датована у крај XV и почетак XVI в. Појединачни налази указују да је тај простор коришћен и у времену X--XII в., као и током праисторије и антике. На локалитету уз обалу Црне баре, који би могао да се идентификује као Орбаз, познат из писаних извора, откривено је на дестине делом надземних, ушорених кућа, датованих од ХIV до краја XVI в. Осим пољопривредом, становништво се бавило разним занатима. Насеље се оформило поред цркве -- триконхоса из XIII в. Зидана од опека и камена, показује одлике византијског градитељства. Испод темеља цркве установљени су трагови насеља X--XII в. Насеље и црква били су заштићени ровом. У другој половини XV или почетком XVI в. насеље је изгорело, после чега је делом измештено.

И. Бугарски

ЛИТЕРАТУРА: Ш. Нађ, „Некропола из раног средњег века у циглани Полет у Врбасу", РВМ, 1971, 20; Н. Станојев, Средњовековна насеља у Војводини, Н. Сад 1996; Група аутора, Општина Врбас, Н. Сад 1998; С. Ћурчић, Насеља Бачке -- географске карактеристике, Н. Сад 2007.