ВРБАЊА

ВРБАЊА, средњовековна жупа у средњем и доњем току истоимене реке, десне притоке Врбаса, која се у њу улива код Бањалуке. Седиште жупе био је град Котор (данaс Котор Варош), где су очувани остаци средњовековне градске тврђаве Бобац (Бобас). Подграђе Поткотор налазило се непосредно испод градске цитаделе, а још један трг --
Варош -- простирао се на супротној обали реке. У историјским изворима жупа В. први пут се јавља у повељи босанског бана Стјепана II Котроманића (1322--1353) из око 1326, када је кнезу Вукославу Хрватинићу дао град Котор са жупом В. и град Кључ са жупом Бањицом. Његов син, кнез Вук Вукославић, наследио је део баштинских поседа, међу којима је била и жупа В. Од средњовековних сеоских насеља која се помињу у писаним изворима могуће је идентификовати Рапту, Јакотину, Кабле и Плитску, иако укупан број некропола стећака сведочи о доброј насељености долине Врбање. Ситно племство Латичићи припадало је породици Вукославића, да би се у време херцега Хрвоја Вукчића Твртко Латичић уздигао на ранг његовог подбана у Далмацији и Хрватској. Хрвоје је 1412. својој жени Јелени Нелипчић на име дуга од 10.000 дуката дао у баштину град Котор са целом жупом Бањицом, као и куће које је поседовао у Дубровнику. У повељи која је том приликом издата као сведок „од Врбање" наводи се војвода Припко. Град Котор био је у саставу угарске Јајачке бановине, а након османског освајања на територији средњовековне жупе формирана је нахија В.

ИЗВОРИ: L. Thallóczy, S. Barabas, Codex diplomaticus comitum de Blagay, Budapest 1897; L. Thallóczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Мittelalter, Мünchen--Leipzig 1914; Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I/1, Бг -- Ср. Карловци 1929.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Мргић Радојчић, Доњи Краји. Крајина средњовековне Босне, Бг 2002.

Ј. Мргић