Врањске штедионице и банке

Врањске штедионице и банке. Најстарија новчарска установа у Врању била је окружна штедионица, основана одмах после Берлинског конгреса 1878, када је варош припојена Србији. Пре добротворно друштво него банка, она је плаћала у злату, а наплаћивала у сребру. Прва пословна акционарска банка у Врању била је Врањска акционарска штедионица, основана 1889, да би три године касније почела да делује и Врањска задруга за међусобно помагање и штедњу. Оне прерастају у Врањску кредитну банку, која се, као акционарско друштво, оснива 1921. У њеном оснивачком акту стоји да може да обавља све послове у банкарству, отварање текућих рачуна, наплату и исплату за туђи рачун, издавање гарантних писама и оснивање трговачких, банкарских, предузетничко-грађевинских, рударских и пољопривредних предузећа. Главница јој је била 500.000 динара, а свака акција износила по 100 динара.

Другу банку, под именом Врањска банка, основали су 1919. трговци, занатлије, али и окружни начелник, судија, порезник, свештеник, учитељ и земљорадник. Први човек банке био је Риста Т. Стајић, с највише акција у њој. Бавила се првенствено есконтом. Потом је 1922. основана Врањска привредна банка, а њени оснивачи били су: седам трговаца, индустријалац, свештеник и три друга лица. На њеном челу је био Јован С. Стојковић. Одређено је да банка може да послује само с 1/3 главнице, па је имала да користи туђи новац, штедне улоге или јефтине кредите државних банака. Помагала је трговце, занатлије и произвођаче дувана, а отворила је филијале у Бујановцу (1926, краће време) и Куманову (1927).

Индустријско-трговачка банка у Врању основана је 1925, а Врањска прометна банка за кредит и штедњу 1926. Оснивачи су били: шест трговаца, механџија, двојица занатлија, банкар и банкарски чиновник. Делатност јој је била, у основи, давање краткорочних зајмова трговцима, чиновницима и земљорадницима, а све ради сузбијања зеленаштва. У марту 1928. почиње да ради Врањска централна банка, чије је пословање било слично Врањској прометној банци.

У Врању је било и акционарских друштава која су била уређена попут банака (Прва врањска фабрика обуће, 1926). Филијала или агенција државних банака (Народне и Хипотекарне) пре II светског рата у Врању није било. Решењем министра финансија ФНРЈ од 7. X 1946. одређена је ликвидација свих банака.

М. Д. Тасић

ЛИТЕРАТУРА: М. Секулић, „Оснивање и развој новчаних завода и банака у Гњилану и Урошевцу до Априлског рата 1941. године", Зборник радова Филозофског факултета, Пр, 1993, 21--22, 40; Б. Храбак, „Банкарство и привредни развитак Врања 1919--1929", ВГл, 1993--1994, 26--27.