ВРАЊЕШЕВИЋ, Душан

ВРАЊЕШЕВИЋ, Душан, лекар, неуропсихијатар, универзитетски професор (Београд, 23. XI 1932). Дипломирао на Медицинском факултету 1959. Магистарски рад одбранио је 1971, а докторску тезу 1975. У више наврата је био на стручном усавршавању у иностранству: у Лондону, Копенхагену, у САД и Канади итд. Асистент за предмет Неуропсихијатрија на Мед. ф. у Београду постао 1971, а редовни професор 1988. Осим на матичном, био је предавач и на Филозофском (Неурофизиологија) и Дефектолошком факултету у Београду (Неурологија). У Београду 1962. започиње клинички рад у Диспанзеру за болести зависности, а први објављени радови бавили су се проблемом алкохолизма. Специјализацију из неуропсихијатрије завршава 1966, а две године касније прелази на Неуропсихијатријску клинику, на дечје одељење, које временом прераста у самосталну Клинику за неурологију и психијатрију за децу и омладину. Директор ове клинике био је од 1985. до 1999. Иако је дечја неурологија била основна сфера његовог стручног и истраживачког интересовања, бавио се и психијатријским темама. Писао је радове о злостављању деце (први стручни радови у Југославији), аутизму, симптоматским психозама, психолошко-психијатријским аспектима тетоваже, коцке итд. У неурологији, посебан допринос је дао у области неурокутаних и дисморфичких синдрома и експанзивних интракранијалних поремећаја. Међу првима у нашој средини указао је, раних 70-их година ХХ в., на могућност дијагностиковања мултипле склерозе код деце и Фишеровог синдрома. Сакупио је једну од највећих серија случајева дечјег полирадикулонеуритиса у Европи, те указао на важност препознавања Ретовог синдрома, Кинсбурнове енцефалопатије и дао велик допринос у дијагностици, терапији и дефинисању патогенезе субакутног склерозирајућег леукоенцефалитиса. Био је предавач по позиву на бројним универзитетима у СССР, Пољској, Јапану, Италији, Норвешкој, Украјини и САД. Један је од оснивача Секције за дечју неуропсихијатрију СЛД и њен секретар и председник у два мандата, активно је учествовао у оснивању Секције за дечју неурологију Збора љечника Хрватске, учествовао је у формирању Југословенског удружења за дечју неурологију и психијатрију и био први генерални секретар, потпредседник и председник тог удружења. Своју активност и залагање за развој дечје неурологије у нашој земљи крунисао је оснивањем специјализације из дечје неурологије 1993. Редовни је члан Медицинске академије и више секција СЛД. Члан је Светског удружења дечјих неуролога (ICNA), Јапанског удружења дечјих неуролога, Југословенског и Светског удружења неуролога, Интернационалног удружења за туберозну склерозу и Европске стручне комисије за неурофиброматозу. Био је члан Европске комисије за прављење плана и програма специјализације дечје неурологије јединствене за подручје Европе. Добитник је плакете Удружења неуролога Југославије за унапређење неуролошке службе (1988) и повеље СЛД (1994).

ДЕЛА: уџбеници: Тумори мозга у деце, Бг 1982; Диференцијална дијагноза у неурологији, Бг 1995; и Д. Караклић, Неурокутана обољења, Бг 1998.

ЛИТЕРАТУРА: Познати српски лекари: Биографски лексикон, Бг--Торонто 2005; Р. Б. Чоловић (ур.), Наставници Медицинског факултета у Београду, IV, Бг 2007.

С. Миловановић