ВРАГОВИЋИ

ВРАГОВИЋИ, влашки катун са подручја источне Херцеговине. Као катунар В. помиње се 1375. Регоје. Врло је вероватно да се он на челу катуна налазио веома дуго јер се катун Регоја Враговића јавља и 1423. Може се претпоставити да је катун понео име по извесном Врагу који је био његов оснивач. На ово, осим континуираног јављања и наследног старешинства, указују и презимена појединих влаха која су истоветна са именом катуна (Хранец Враговић -- 1376, Скороје Враговић -- 1380). Према неким тумачењима Враговићи вуку лозу од Пљешчића. Катуни В. помињу се од 1419. у околини Требиња, а зна се да су већ 1449. ту били и насељени. Када је Требиње пало у руке Стефана Вукчића вероватно су признали његову власт. Из катуна В. настао је 1433. катун Љубише Медоевића. На челу катуна В. налазила се 1443. Јелена (Јelena, catunara) -- то је једини забележени случај код нас да је нека жена била катунар. Вероватно је у тој функцији била само намесник. Као катунари В. помињу се 1451. Вукмир Бауловић, а 1453. и 1464. Вукота Бауловић. Од пролећа 1464. В. се помињу као људи Владислава Косаче. Бауловићи су 1465, заједно са Турцима, учествовали у отимачини на дубровачкој граници. У зиму 1468--1469. забележено је да су В. опљачкали и угрозили поданике херцега Влатка Косаче.

ИЗВОР: К. Јиречек, „Споменици српски", Споменик СКА, 1892, 1.

ЛИТЕРАТУРА: М. Филиповић, „Структура и организација средњовековног катуна", Д. Ковачевић, „Средњовјековни катуни по дубровачким изворима", Симпозијум о средњовјековном катуну, Сар. 1963; В. Атанасовски, Пад Херцеговине, Бг 1979; Б. Храбак, Из старије прошлости Босне и Херцеговине, II, Бг 2003.

С. Рудић