ВРАЧАРСКА ЗАДРУГА

ВРАЧАРСКА ЗАДРУГА, једна од најстаријих српских холдинг банака, основана у Београду 1893. Формирана је као акционарско друштво под пуним именом „Врачарска задруга за штедњу и кредит", с уписаним капиталом у висини од два милиона динара. Пет година касније поделила се на В. з. и Врачарску штедионицу. Била је једна од највећих банака у Београду, са седиштем на углу данашње Крунске улице и Улице кнеза Милоша. Већински власници В. з. били су чланови породице Вељковић, једне од најимућнијих и најутицајнијих београдских породица с краја XIX и почетка XX в., а на челу В. з. били су прво оснивач Стојан Вељковић, а затим његов син Војислав, министар трговине и финансија Краљевине СХС и творац златног динара. С временом је В. з. стекла власништво над хотелом „Српски краљ" код Калемегдана, у којем се неко време налазила дирекција В. з., а била је и власник већинског пакета акција Вајфертове пиваре крај Мостарске петље (1922), млина у близини пиваре, 6,5 ха воћњака, винограда и повртњака у Смедереву и пакета акција „Аеропута", прве српске компаније за цивилни ваздушни саобраћај (1927). Играла је значајну улогу у трговини житарицама. Након II светског рата В. з. је силом ликвидирана (1948), а њена имовина национализована. Зграда В. з. уступљена је 60-их година XX в. Турској за 140.000 америчких долара и вилу у Анкари, а и данас се ту налази њена амбасада. Наследници породице Вељковић судским путем настоје да поврате имовину банке.

ЛИТЕРАТУРА: СЛ, 4. VI 1946; С. Милошевић, „Туђе се не продаје", Илустрована политика, 2003, 2312; С. В. Недић, „Дом Врачарске штедионице", Наслеђе, 2005, 6; И. Милановић Храшовец, „Вага за правду", Време, 2011, 1068; M. Авакумовић, „Реституција", Политика, 18. IX 2011.

М. Јоксимовић Пајевић