ВРАЧ ПОГАЂАЧ

ВРАЧ ПОГАЂАЧ, хумористичко-сатирични лист, који је излазио у Загребу од 28. I 1896. до 1902. и у Новом Саду од новембра 1902. до 1/14. VII 1914. Власник и издавач Сима Лукин Лазић, сауредник је и један од главних сарадника био Стеван Бешевић Петров, а по Лазићевој смрти (1904) Бешевић је уредник, а власник и издавач Зорка С. Л. Лазића, која је oд 1912. преузела и уређивање листа. Лист је носио поднаслов „шала и подсмјевка ни по бабу ни по стричевима". Утемељен на програму Радикалне странке, В. п. је слиједио Ј. Ј. Змаја и његову хумористичко-сатиричну периодику (Стармали), оштро се суочавајући с политичким противницима (либералима и напредњацима). Дјеловао је досљедно у правцу идеје српског ослобођења и уједињења, против интереса великих сила и против сукоба међу балканским народима. Имао је уобичајене рубрике за хумор -- сатиричне листове: уводне чланке или пјесме, коментаре, разговоре („Врач и Погађач", „Ћира и Спира"), фељтоне, врло богате и актуелне карикатуре, травестије на мале фолклорне облике (на пословице, на познате стихове), шаљиве приче. Широк круг сарадника доносио је текстове богате језичке и фолклорне грађе. Лист се усталио на тиражу од око 5.000 примјерака, али је послије демонстрација против Срба у Загребу морао прећи у Нови Сад. Поједини бројеви или дијелови броја често су били судски забрањивани. Међу сарадницима је, поред Лазића, од првог броја био Ј. Ј. Змај (пјесмице -- „Бројанице", епиграми -- „Ситне крупнице"), често коментаришући политичке прилике у Србији, Аустрији и Европи. Поред њега се издвајају В. Крстић Љубисав (Казбулбуц) и С. Бешевић Петров. Велик број сарадника, актуелност, сатиричко-шаљив профил прилога и јасна национално-политичка оријентација осигурали су листу знатан политички утицај и велику популарност.

Д. Иванић