ВОСАК

ВОСАК, назив за више материјала разноврсног хемијског састава али одређених физичких особина: на 20 ^о^С се могу гњечити, показују умерену кртост, имају финокристаласту структуру и прозрачност. Топе се изнад 40 ^о^С у житку течност, без распадања. Ови материјали су нерастворни у води; углавном су добро растворни у бензину, хлороформу, етру, ацетону, што зависи од хемијског састава. Састоје се претежно од естара виших масних киселина са вишим монохидроксилним алкохолима. Садрже и слободне масне киселине, кетоне, алкохоле и угљоводонике. Лишће и плодови биљака су покривени танким слојем в. ради заштите од воде, суше и микроорганизама. Познатије биљне врсте в. су карнауба в. (од врсте палми) и в. шећерне трске. Примењују се за превлачење прехрамбених производа, за полирање намештаја. Важније животињске врсте в. су пчелињи в., ланолин (добија се при прању овчије вуне) и спермацет (састојак уљасте супстанце из главе кита уљешуре). Пчелињи в**.** (тачка топљења 62−64 ^о^С) састоји се претежно од естара мирицил-алкохола (С30Н61−ОН). Примењује се за фабричку израду основа саће, у козметичкој и фармацеутској индустрији, превлачење намирница (ознака Е 901), за израду свећа, пасте за ципеле, полирање намештаја и др. Фалсификује се додатком других воскастих супстанци (нпр., парафинa) или додатком жуте боје парафину. Ланолин је сложеног састава (стероидни алкохоли и др.); користи се за израду кремова. Спермацет садржи и естре незасићених киселина са цетил-алкохолом (С16Н31−ОН); користи се за израду парфема, кремова. Сличан вoску је стеарин, из говеђег лоја. Састоји се углавном од естра глицерина са стеаринском киселином и тачка тoпљења је око 55 ^о^С. Примена: израда свећа, сапуна. Минерални в. озокерит састоји се претежно од виших угљоводоника. Примена: израда лакова, премаза, електроизолационог материјала. Релативно јефтини парафин се добија при рафинисању уља за подмазивање. То је бела воскаста маса тачке топљења 46−68 ^о^С, која се састоји од засићених угљоводника (С20Н42 до С40Н82). Служи као замена воскова (израда свећа, импрегнисање дрвета, израда калупа, у електротехници и термотехници, сировина за хемијску индустрију). Постоје и синтетички в. (полиетиленски). Неки в. и парафин се примењују и за израду aнтикорозивних премаза, воштаних оловака и у рестаурацији слика.

Човек користи неке врсте в. (пчелињи, озокерит) бар од Неолита. Антички народи користили су в. за многе сврхе: полирање дрвета, лепак, састојак материјал за мумифицирање, табле за писање бележака, у медицини, козметици. У Србији, као и у другим земљама, пчелињи в. добија се традиционално, као споредни производ пчеларства. Процењено је да је у Србији 2011. производња пчелињег в. била преко пола милиона кг. Парафини разних особина производе се у Србији, у рафинерији нафте у Панчеву и фабрици мазива у Крушевцу.

П. А. Пфенд

В. у црквеној употреби има велики значај, а по канону свеће за обреде праве се искључиво од чистог пчелињег в. Храму се прилажу првенствено вино, уље и в. Поједини великаши у средњовековној Србији морали су манастиру да приложе по 50 кг в. годишње или свећу тешку неколико кг. Закон Краљевине Србије кажњавао је затвором и глобом воскаре који су у пчелињи в. убацивали лој и парафин. Сагоревањем свеће од пчелињег в. не производи се дим што је важно због зидног живописа. В. производи пчела као живо биће, а парафин је дериват нафте. Сваки манастир у средњем веку имао је свој пчелињак називан „уљаник" (в. се звао уље, а оно што се данас зове уље, звало се јелеј), у којем се производио мед, полен и в. Још од антике в. је био стратешка роба са многоструком применом: да се платно увоштани и буде непромочиво, за прављење воштаних боја, мелема, за осветљење и за верске обреде. Данас има примену у фармацији и медицини. Код изливања златних полуга њиме се премазују калупи у које се сипа растопљено злато које би се без в. залепило за калуп.

Р. Милошевић

ЛИТЕРАТУРА: С. Грубач, „Црквена воштаница", Православље, Ср. Митровица, 1913, 1; „Восак или церезин", Весник, недељни црквенополитички лист, Бг, 1927, 14--15: П. Пантелић, Азбука пчеларства, Бг 2001; U. Wolfmeier и др., „Waxes", у: Ullmann's Еncyclopedia of Industrial Chemistry, Weinheim 2002.