ВОРКАПИЋ, Радивоје

ВОРКАПИЋ, Радивоје, адвокат, народни посланик, јавни радник (Ћићевац код Крушевца, 1903 -- Париз, Француска, 4. II 1994). Правне науке завршио је у Београду, а докторирао на економско-политичким наукама у Паризу. Имао је адвокатску канцеларију у Београду. Једно време радио је као референт у Заводу за унапређење спољне трговине и у Трговачкој комори у Прагу. Био је члан Самосталне демократске странке те је као секретар Светозара Прибићевића и противник личног режима краља Александра живео и у емиграцији. После оснивања Југословенске радикалне заједнице постао је 1937. њен члан. На парламентарним изборима 1938. био је изабран на листи Милана Стојадиновића за народног посланика у срезу Вргинмост. Био је један од организатора конференције одржане у Вргинмосту децембра 1939, на којој је донета резолуција којом се протестовало због злоупотреба власти Бановине Хрватске и прогона Срба, уз захтев за распуштање хрватске Грађанске и Сељачке заштите због насиља чињених над српским становништвом.

Други светски рат провео је у Београду, помажући при збрињавању српских избеглица. Због активности у Равногорском покрету ухапшен је октобра 1944. и осуђен на затворску казну. По изласку из затвора (1951) напустио је Југославију и укључио се у рад српске и источноевропске политичке емиграције. Био је председник Удружења новинара емиграната Источне и Средње Европе, члан Управног одбора и представник Српског удружења федералиста у Централном комитету Европског федералистичког покрета. Један је од оснивача „Париске групе" 1971. Учествовао је у акцији независног форума „Демократских сусрета", основаног 1980, који се залагао за демократски дијалог и успостављање мирољубивих односа између југословенских народа. Од 1980. био је председник Српске црквено-школске општине у Паризу.

ЛИТЕРАТУРА: Сенат, Народна скупштина. Биографски лексикон, Бг 1939; Љ. Бобан, Мачек и политика Хрватске сељачке странке 1928--1941. Из повијести хрватског питања, II, Зг 1974; Д. Кешељевић, „In memoriam, Др. Радивоје Воркапић", Гласник Српског историјско-културног друштва Његош, 1994, 71.

П. Лажетић