ВОЛУЈАК

ВОЛУЈАК, планина на источној периферији Републике Српске, на граници према Црној Гори. Северна, западна и јужна граница планине јасно су изражене. На западу она допире до дубоко усечене долине Сутјеске (лева притока Дрине), на северу до долине њене притоке Сушког потока, а на југу до долине Врбнице (лева притока Пиве). Према истоку на В. се надовезује планина Биоч. В. је висока планина која припада динарском планинском систему и простире се правцем југоисток--северозапад. Највиши врх Велика Власуља (2.337 м) смештен је на југоисточној периферији планине. Нижи су врхови Бадањ (2.242 м), Превија (2.273 м), Широка Точила (2.297 м), Студенац (2.294 м) и Кочајин кук (2.126 м). В. је изграђен од кречњака и доломита мезозојске старости, који су слојевити и банковити, карстификовани, водопропусни и из тих разлога су без површинске хидрографије. Североисточна падина планине је стрма, ненастањена и обрасла шумом. Југоисточна страна има блаже нагибе, великим делом је под пашњацима и на њеном западном делу Изгори смештено је неколико малих села.

ЛИТЕРАТУРА: М. Миливојевић, Глацијални рељеф на Волујку са Биочем и Маглићем, Бг 2007.

Милка Бубало Живковић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)