ВОЛК

ВОЛК, Петар, историчар позоришта и филма, критичар, педагог (Босански Петровац, 9. XI 1931). Дипломирао југославистику на Филозофском факултету у Загребу 1953, а докторирао на Карловом универзитету у Прагу (Естетика модерне анимације, Бг 1970) 1971. и на Универзитету уметности у Београду 1985 (Историја југословенског филма: од 1896. до 1982, Бг 1985). Као редовни професор историје филма (од 1977) и шеф Катедре за историју и теорију на Факултету драмских уметности у Београду, бавио се научноистраживачким радом и руководио стицањем првих доктората наука из аудио-визуелних уметности на југословенским универзитетима. Објавио је велик број позоришних и филмских критика и есеја у часописима Израз, Живот, Култура, Књижевност, Сцена и Театрон (саоснивач) и листовима Књижевне новине (члан редакције), Телеграм, Политика и Илустрована политика (дугогодишњи филмски критичар). Од 1955. драматург је Авала филма у Београду, а од 1961. директор Фестивала југословенског филма (у Београду и у Пули). Оснивач је и први директор Међународног филмског фестивала ФЕСТ у Београду, 1971. Од 1972. директор је Позоришног музеја Србије, а 1977--1981. управник Југословенског драмског позоришта у Београду. В. је најплоднији српски историчар филма и позоришта чије су студије изузетно значајне за проучавање српске и југословенске уметничке прошлости. То су, између осталих, монографије о глумцима Раши Плаовићу (Бг 1975), Миливоју Живановићу (Бг 1976), Пери Добриновићу (Н. Сад 1982), Добрици Милутиновићу (Бг 1983), Жанки Стокић (Бг 1986), Николи Симићу (Бг 2006), Мири Бањац (Бг 2007), Петру Краљу (Бг 2007) и др., те о филмским режисерима Предрагу Голубовићу (Бг 1997) и Александру Саши Петровићу (Бг 1998). Аутор је књига Позориште без маске (Бг 1977), Позоришни живот Србије 1835--1944 (Бг 1992), Писци националног театра (Бг 1995), Илустрована историја српског позоришта (Бг 1996). Објавио је и књиге Слобода филма (Бг 1970), Опасне слике (Бг 1971), Моћ кризе (Бг 1972), Сведочења 1 (Бг 1973), Савремени југословенски филм (Бг 1983). Састављач је Антологије светског филма 1 и 2 (Бг 1981) и писац капиталних дела Историја југословенског филма 1896--1982 (Бг 1986), Српски филм (Бг 1996), Двадесети век српског филма (Бг 2001), Именар српског филма (Бг 2008). За своје историографске и теоријске радове добио је висока признања, међу којима Стеријину награду за театрологију (1994), Награду за најбољу књигу о филму Института за филм (1993) и Октобарску награду града Београда (1995). Потпредседник је Академије филмске уметности и науке Србије.

Б. Зечевић